Superćelijske oluje koje su se dogodile tokom leta 2023. godine napravile su veliku štetu širom Srbije – padali su kranovi, drveće, a bilo je nažalost i ljudskih žrtava.
Klimatolog Vladimir Đurđević je o tom fenomenu govorio za MONDO, a meteorolog Ivan Ristić najavljuje novu seriju takvih oluja u Srbiji predstojećeg leta.
Ristić smatra da će se one dogoditi ponovo u julu ove godine. Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da možemo da ih očekujemo, a što se tiče predviđanja i mera preventive, kaže da će se o tome više znati krajem juna.
– Treba pratiti temperaturu mora i okeana pošto će one definisati da li će biti superćelijskih oluja – rekao je Ristić.
Objasnio je da je granica za superćelijsku oluju određena sa temperaturom mora od oko 27 stepeni Celzijusa. Tokom 2023. godine je temperatura Jadranskog mora dostigla i 29 stepeni početkom jula zbog čega su dve jake superćelijske oluje pogodile Srbiju 13. i 19. jula.
– Već krajem proleća i početkom leta ćemo otprilike znati kako stvari stoje, ali za sada se ne čine dobro pošto je more toplo. Ove godine se nije preterano ni hladilo, a Atlanski okean sada beleži maksimalnu temperaturu ikada. Izvorište golfske struje, blizu afričke obale, je najtoplije ikada i to dodatno podgreva opasnost koja može tokom leta da se desi – dodaje Ristić.
Potom je komentarisao oluje koje su pogodile Srbiju 2023. godine. Najrazornija je bila 13. jula jer je zahvatila pet država i trajala je više od 12 sati, a onda se osvrnuo i na onu od 5. avgusta.
– Tog 13. jula se oluja razvila u Sloveniji i trajala je preko 12 sati, zahvatila je pet zemalja uključujući i Srbiju. Prešla je između 1.200 i 1.500 kilometara. Ova oluja je jedna od najdugovečnijih praćenih u Evropi. Naime, formirala se u jugozapadnoj Sloveniji, nastavila je da se kreće preko istočne i severoistočne Hrvatske, preko južne Mađarske, severne Srbije I preko južne Rumunije, da bi konačno razišla u zapadnom Crnom moru. Ciklon koji se formirao Đenovskom zalivu pomerio se iz severne Italije u Sloveniju i Hrvatsku i nastavio da se kreće dalje ka severoistoku. Tokom prolaska hladnog fronta ovog ciklona preko Jadranskog mora, prikupljena je velika količina vlage koja je bila “gorivo” za razvoj i jačanje oluje. Dobro razvijen sistem oblaka prvo je prekrio zapad Srbije, a zatim se frontalna zona postepeno pomerala ka istoku i pokrila je celu zemlju. Ovo nevreme izazvalo je grad veličine lešnika do veličine teniskih loptica u različitim delovima Srbije – podsetio je Ristić.
Superćelije su rotirajući olujni oblaci, sistemi velikih, prostranih razmera i prečnik superćelije se kreće između 20 i 50 kilometara, a može da traje i nekoliko sati. Često su izvor ekstremnih vremenskih pojava kao što su olujni vetrovi, grad, poplave, čak i tornada.
