Sremska Mitrovica – Sremskomitrovačko Pozorište „Dobrica Milutinović“ nastalo je na tradiciji pozorišnog života Sremske Mitrovice, staroj više vekova. Prvi poznati trag amaterskog pozorišta u Mitrovici datira još od 1842. godine, a pod imenom „Dobrica Milutinović“ ovo pozorište počelo je sa radom 1974. godine.

Od tada, glumački ansambli su se menjali, od Mire Miladinović, Vilme Mihaljević, preko Mirjane Jovanović Banjac i drugih.

 

 

vladimir balascak

Danas profesionalni ansambl mitrovačkog pozorišta ima samo jednog glumca, Vladimira Balašćaka.
Ovaj mladi umetnik je rođen 1980. godine, u Sremskoj Mitrovici u kojoj je završio srednju ekonomsku školu „9. maj“, nakon koje je upisao Višu poslovnu školu u Beogradu, i kako kaže, to je uradio da ne bi izgubio godinu.

„Nakon srednje škole polagao sam prijemni ispit na Akademiji umetnosti u Beogradu. Prošao sam u najuži krug, ali i pored toga nisam primljen na Akademiju. Kako ne bih gubio godinu, upisao sam Višu poslovnu školu na smeru marketing u kulturi i umetnosti i prvu godinu sam završio bez problema. Međutim, ljubav prema glumi me nije napustila i ponovo sam polagao prijemni na Akademiji. Upornost se isplatila i tada je stao svet i ništa više nije postojalo za mene“, kroz smeh se priseća ovaj mladi glumac.

Ozon: Kada se javila ljubav prema glumi i koja je bila vaša prva uloga?
Vladimir Balašćak: Ja bih rekao da se ljubav prema glumi kod mene javila još od samog rođenja. Sećam se nekih scena još iz obdaništa, jako sam voleo da imitiram vaspitačice, moje drugare ali i njihove roditelje. Sećam se i vremena kada su postojali leksikoni i sećam se svog odgovora na pitanje – Šta bi voleo da budeš kad porasteš. Na svako sam odgovorio isto – glumac. Leksikone neke čuvam i dan danas i to su neke od mojih najlepših uspomena.
Nikada nisam želeo da se bavim nekim drugim poslom i ovo je za mene najlepši posao na svetu, ali ga ne bih nikom preporučio u današnje vreme.
Svoju prvu ulogu sam igrao 1989. godine ali je jako dobro pamtim.
Predstava se zvala „Rođendan“, inače predstava Dramskog studija, čiji sam tada bio član, a koju je režirao je Dragan Jovičić, inače moja velika podrška sve ove godine.

Ozon: Da li ste imali nekog glumačkog uzora kao dečak?
Vladimir Balašćak: Ja sam uvek imao uzore. Moj prvi uzor je moja vaspitačica Vjeročka Filipović, zbog toga što mi je jako ličila na glumicu Milenu Dravić. Vreme koje nam je posvetila svirajući klavir i recitujući nam poeziju mi je ostalo u najlepšem sećanju.
S obzirom da smo mi nacija koja ima zaista rasne glumce moram da kažem da su mi većina njih uzori, ali evo izdvojio bih Miru Stupicu i Milenu Dravić.

Ozon: Koji vam je omiljeni film?
Vladimir Balašćak: Od kultnih filmova ću izdvojiti Maratonce i Balkanskog špijuna. Nisam filmofil i više volim pozorište. Mada mi svi kažu da me kamera voli, i ko zna, možda nekad probam da glumim i u filmu.

Ozon: S obzirom da se glumom bavite više od 20 godina i da imate brojne uloge iza sebe, da li postoji kriterijum po kojem birate uloge ili prihvatate sve ponuđene uloge?
Vladimir Balašćak: Generalno gledano, ja sam vrlo zadovoljan zbog toga što mogu da radim ono što najviše volim, jer su mnogi glumci u današnje vreme bez posla. Imao sam tu sreću da igram uloge koje mi se sviđaju i koje mi leže. Dragan Jovičić i ja imamo divnu saradnju već godinama i odlično se poznajemo. Tako smo i pronalazili uloge koje odgovaraju mom senzibilitetu.
Svega par puta sam odbio neke uloge, ali se to više neće ponavljati jer smatram da uloga sama najbolje može da pronađe glumca.

Ozon: U kom žanru se najbolje snalazite?
Vladimir Balašćak: Imam sreće da se dobro pronalazim i u komediji i u drami, ali ja lično više volim komediju.

Ozon: Imate li neki ritual koji poštujete pre nego što izađete pred publiku?
Vladimir Balašćak: Imam. Pre svake predstave dođem sat vremena ranije, da proverim da li je sve postavljeno na svoje mesto. Zatim uz kafu ponovim tekst i spreman sam za publiku. Jedna od najvažnijh stvari koju sam naučio na Akademiji je ta da sve svoje probleme ostavim ispred pozorišta, i to je ono čega se uvek pridržavam.
Nerado se sećam se jedne situacije. Umrla mi je baka, posle tri dana mi je umro i stric. Samo pet dana nakon toga ja sam morao da krenem na turneju, koju nisam mogao da odbijem, jer sam bio vezan ugovorom. Prva predstava je bila u Mostaru i ja mislim da nikad u životu nisam bolje igrao nego tad. Pomešale su se sve moje emocije i mostarska publika je dala neverovatnu energiju, tako da smo umesto jedne večeri, u Mostaru igrali jednu predstavu pet večeri uzastopno.

Ozon: Može li se živeti od umetnosti u Srbiji, konkretno od glume?
Vladimir Balašćak: Teško se može živeti od bilo koje umetnosti u Srbiji, pa i od glume. Moj odgovor je da se u Srbiji može živeti za umetnost, i to je nekad mnogo lepše. Sve što sam do sad uradio, uradio sam sam, bez pomoći drugih, i to je jako lep osećaj.

Ozon: Imate li savet za mlade koji bi želeli da se bave glumom?
Vladimir Balašćak: Treba biti uporan i pratiti svoje unutrašnje osećaje. Nikada nemojte odustati od svojih snova.

Možda Vam se svidi i