260 stanovnika Grgurevaca stradalo 6. juna 1942. godine

Od strane Ozon
0 komentar

Kod spomen obeležja „Orašje“ u Grgurevcima počelo je obeležavanje 80 godina od stradanja meštana i paljenja sela od strane nemačko – ustaške vojske 6. juna1942. godine.

Polaganjem venaca na spomen obeležje u Grgurevcima, obeležena 80-godišnjica stradanja meštana Grgurevaca od strane Nemaca tokom 1942. godine.

Vence su pored spomenika položili predstavnici Grada Sremska Mitrovica na celu sa zamenikom gradonačelnice Petrom Samardžićem i Zoranom Miščevićem, zamenikom načelnika Gradske uprave za kulturu i sport , Gradski odbor SUBNOR-a Sremska Mitrovica, kao i predstavnici drugih organizacija SUBNOR-a i poštovaoci Narodno oslobodilačke borbe i meštani.

Mesni odbor SUBNOR-a Grgurevci, MZ „Grgurevci“ i Gradski odbor SUBNOR-a Sremska Mitrovica, organizovali su i kulturno – umetnički program koji su pripremili učenici OŠ „Boško Palkovljević Pinki“ Grgurevci.

6. juna 1942. godine, rano ujutru, folksdojčeri su zašli po selu i zapretili seljanima da ne napuštaju kuće. Nemci su tokom jednog dana, 6. juna, u Grgurevcima streljali u kamenolomu između 257 i 260 meštana.

Spomenik sa imenima stanovnika Grgurevaca koji su streljani tog tragičnog dana. Srušeno je 288 srpskih kuća, 38 ambara i 126 drugih zgrada…

Kako bi omasovili ustanak, krajem februara i početkom marta 1942. godine, fruškogorski Partizani započeli su sa opširnijim akcijama protiv okupatora. Na ruku ustanicima, išao je i sve veći pritisak nemačkih vlasti koje su već od kraja februara vojnim obveznicima Srbima počele da šalju poziv za rad u Nemačkoj. Nešto kasnije, slično su pokušale da učine i ustaše pa su Srbima slali pozive za služenje vojne obaveze. Otpor ovim namerama bio je velik, što je dovelo do odlaska značajnog broja mladića u šume gde su se priključili pokretu otpora.

U takvim okolnostima, Partizani 14. maja 1942. ubijaju u grgurevačkim vinogradima trojicu folksdojčera. Kao odgovor na to, pet dana kasnije, ustaše i folksdojčeri sproveli su blokadu i raciju u selu. Dat je rok da se razreši slučaj ubistva u vinogradima, uz napomenu da će za jednog Nemca biti streljano 100 Srba.
Po puštanju kućama, mnogi meštani su napustili selo, a porasle su i tenzije. Sve je počelo tragično da se razrešava petog juna, kada se iz pravca Velikih Radinaca pojavila nemačka motorizovana jedinica: automobil i četiri kamiona. Ubrzo potom, razvila se borba sa Partizanima više Grgurevaca, pa su na kraju dana u selo dovezena dva mrtva Nemca, oficir i podoficir, a uz njih grupa ranjenika.

Kako bi se osvetili, Nemci su počeli da vrše blokadu sela koja je bila završena tokom noći petog na šesti jun. Bilo je jasno da će selo platiti cenu zbog ubistva nekolicine vojnika. Do popodnevnih sati, šestog juna, u selo je iz Srbije stiglo još 14 kamiona nemačkih vojnika. Do kraja dana, smenjujući se, kako bi se odmorili, Nemci su na mestu na kojem se nalazimo streljali između 250 i 300 lica.

U nedelju, narednog dana, Grgurevci su bili zavijeni u crno, a vest o streljanju došla je i do ostalih fruškogorskih sela. Izbegli Grgurevčani rašrili su se u Mitrovicu, Ležimir, Šuljam, Radince, Laćarak, Voganj, Čalmu i druga mesta. Štab NOP za Srem, sedmog juna izdaje okružnicu u kojoj poziva ljude na borbu kako bi izbegao da mu se grgurevački zločin ponovi. U srušenom selu, ostale su samo starije žene, muškarci i deca.

Ove godine, Grad Sremska Mitrovica će na dostojan način, uz zvaničnu državnu komemoraciju obeležiti 80 godina nezapamćenog genocida nad Srbima Srema. Ovo sećanje na stradanje Grgurevčana i u tom smislu predstavlja deo nove borbe za očuvanje kulture sećanja koja nam je danas, kada se vraćamo sopstvenom identitetu možda najpotrebnija.

Prihvatajući tu borbu, mi zapravo svedočimo da ljudi radi kojih smo se danas okupili nisu pali uzalud, da uzaludna nije bila ne samo njihova žrtva, već i trpljenje, ali i borba kojom su svedočili da slobode nema onda kada vam govore kako da radite, živite i najposle… umirete. Te odluke moraju biti samo naše. Pa ma koliku cenu za njih platili, pa ma kako o njima promišljali.


Među prisutnima je i gospodin Branko Lođinović, učesnik Drugog svetskog rata.

U svedočenjima se pominju lokalni Nemci koji su učestvovali u zločinu: Franja Nič, oficir Reihner, Peter Vajner, Đura Herceg (gradonačelnik) i Adam Tadžbli. Vajner je takođe upamćen po tome što je u usta Svetislava Crnića stavio klod kalksa, nakon što ga je pronašao kako i dalje diše među pogubljenim telima. Posle toga ga je pogodio sa tri metka i udario u telo nogom.

Možda Vam se svidi i