Sremska Mitrovica – Sinoć je u Galeriji “Lazar Vozarević” u Sremskoj Mitrovici i svečano otvorena samostalna izložba Mitrovčanke Živke Suvić pod nazivom “Čovek, komunikacija, vreme!”.

Izložba će biti otvorena za posetioce do petka, 24. februara.

“Slikarstvo Živke Suvić je slikarstvo intenzivnog naboja i snažne sugestivne moći. Izraslo na najboljim tradicijama pop arta predstavlja zanimljivu tačku susreta spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, susret masovne kulture, šljaštećeg, reklamnog, neonskog ambijenta savremene civilizacije i čoveka kao jedinke, pojedinca sa svim svojim unutrašnjim damarima duše. Iz tog mnoštva spoljašnjih poticaja i blještavila kombinovanih sa zamagljenjima, koja sugerišu brzinu, kretanje i protok vremena izranjaju njeni specifični, uvek novi, upečatljivi, gotovo gestualni likovi.
Živka snažnim crtačkim temperamentom oblikuje ljudsko lice, uglavnom se baveći ženskim likovima smeštajući ih u urbani ambijent komercijalizovanog društva u kome je čovek sve više suočen sa izolovanošću, otuđenjem, i alijenacijom.

U centru njene pažnje je portret i komunikacijska sposobnos koju lice nosi sa sobom, najčešće izraženo u gro planu u suženom registru boja, što daje efekat blizak duhu plakata, grafita, reklamnih panoa i prospekata, bilborda i drugih produkata masmedija, koji su autorki poslužili kao inspiracija.

Ostajući verna kombinovanoj tehnici kolaža i dekolaža,aplikaciji novinske hartije, koja se mestimično skida stvarajući efekat pocepanih plakata, preko kojih crta pastelom, akrilom i nanosima auto laka uz tekstualne intervencije stvara upečatljive često duboko intimne kompozicije, obojene zapitanošću čoveka nad sobom i svetom u kojem živi”, rekla je Marija Vukajlović, istoričar umetnosti.

“Facijalna ekspresija i ljudska emocija su mi oduvek bili zanimljivi. Bez obzira koliko puta ponovljeni i predstavljeni portreti su uvek duhovno ogledalo vremena, istiniti i unikatni.Odlučila sam se da crtam svoje savremenike. Oni gledaju u posmatrača, opserviraju svet oko nas.U svojim radovima pokušavam naći šta je zajedničko za ljude, šta ih spaja, Na nekim od crteža i portreta sam napisala neke, po mom mišljenju zaboravljene reči poput prihvatanja, saosećanja, ljubavi,posvećenosti, nade… .Crteži i slike su i zabeleške mojih unutrašnjih impulsa. Pojava reči može biti shvaćena bilo kao proizvod slučajnosti, dekora, bilo kao posledica svesne namere da se objasni identitet prikazanog kroz jedinstvenost i autentičnost umetničke ekspresije”, rekla je o izložbi Živka Suvić, autorka.

You may also like