Sremska Mitrovica – Odakle se znate? Upoznali ste se na Fejsbuku, ulica Komentar, zgrada Lajk. Koliko lajkova, toliko spratova. I sve je u tom Fejsbuku, vreme, događaji, vesti, muzika, slike života i što bi bilo gde izlazio. Tip, tip, tip, tip, tip, par slova u dva prozora i otvori se celo selo Fejsbuk.

Kad neko kaže „ u moje vreme“ pomislim na davno prošlo vreme, ali to i nije bilo baš tako davno. Nedovoljno klupa za sve zaljubljene, za sve zainteresovane. Sedelo se na žardinjerama, na travi, na grani, jedni drugima na glavama, ma, gde stigneš. Preko starog razglasa na centru treštala je muzika koju je birao naš seoski poštar. Gledaš na sat, moraš kući, čekaš poslednji čas, a onda trčiš trkom da ne zakasniš. Galama, smeh, pogledi, flert, gitara, prijateljstva, nije laž, baš tako vreme je prolazilo.

Ovi novi „izrodi“ od generacija šta god da ih pitam umesto odgovora šalju linkove, adrese, šifre, spamove, retuširane fotografije i koješta.

Moja baba i sad zna kad je rođendan svim ukućanima, njenoj drugarici baba Mari, komšinici Svetlani, pa čak i našem ljubimcu, a ne živi u tom selu Fejsbuk. Ona se sastaje na ulici sa ostalim članovima te bapske „bande“ i svake večeri dok traje leto sede u nekom mračku i kikoću se. Čujem ih, ali ih ne vidim. Gledaju ko se kad vratio, sa kim, ko je koga dovezao i ko sve ima momka ili devojku. Pridružim se često iz znatiželje pa ih pitam:“Moje dame, šta ima novo kod mene?“ Od njih možeš da čuješ više nego što i sam znaš o sebi.

Bojana Đorđić