Tragovi vinčanske i starčevačke kulture stari osam hiljada godina, koji naučnicima pružaju bolji uvid u živote tih neolitskih zajednica na Balkanu i temelji srednjevekovne crkve o kojoj u zapisima nema mnogo podataka, značajni su nalazi arheologa na trasi budućeg autoputa od Loznice do Rume. Obavezno zaštitno iskopavanje, koje je izgradnji puta moralo prethoditi, pretvorilo se tako u jedno od većih iskopavanja u istoriji srpske arheologije, a bar dva lokaliteta na toj trasi mogla bi dobiti status lokaliteta od izuzetnog značaja.

Srem – arheološka riznica u kojoj zemlja krije priče o ljudima i naseljima od mlađeg kamenog doba do današnjih dana. Pred mašinama koje čekaju da nastave trasu autoputa, arheolozi strpljivo otkrivaju epohu za epohom. U proteklih osam meseci ovde su pronašli, pričaju nam, materijala za 15 doktorata i bar pet knjiga.

„Ovaj lokalitet je značajan ne samo zbog ogromne površine koja je istražena – a istraženo je pet hektara, nego i zbog određenih nalaza. Konkretno, reč je o otkriću vinčanske nekropole i po tome ovaj lokalitet ulazi na mapu kao treći takav lokalitet u Srbiji“, objašnjava Dragan Milanović, naučni saradnik Arheološkog instituta Beograd.

„To je jedna bogata riznica koja će pomoći da se bolje razumeju vinčanski lokaliteti. Reč je o periodu neolita, vremenu kada su iz sakupljačko-lovačkog i nomadskog načina života, ljudi počinjali da žive u zajednicama. To je zaista nešto što postavlja hiljade različitih pitanja. Govorimo o zajednicama koje iz egalitarnog života prelaze da žive u grupama od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada ljudi, gde se javlja hijerarhija, gde počinje da se javlja nejednakost – sve one institucije koje se kasnije hiljadama godina razvijaju, tu dobijaju temelj“, kaže Kočić.

Ostaci koje su pronašli nedaleko od sela Klenak uče nas kako su ti ljudi živeli, pričaju arheolozi, čime su se hranili, gde su rođeni… 

„Sve ovo narušava tradicionalnu priču, odnosno pokazuje nam da su to i te kako bila nemirna vremena i da je dolazilo do sukoba između, verovatno tih naselja, ili čak grupa naselja“, kaže Dragan Milanović.

Pored vinčanskog, pronašli su i ostatke keltskog sela, zatim starčevačke kulture, pa ekonomski centar iz doba Rimljana, objekte iz srednjevekovnog perioda i dokazali da se na tom prostoru u kontinuitetu stanovalo osam hiljada godina.

„Do sada smo prošli samo 40 metara širine, a lokalitet je mnogo širi, 300 do 400 metara. Možemo samo da pretpostavimo šta bi se tu još moglo naći“, kaže sagovornik Euronews Srbija.

Zaštitna iskopavanja obuhvatila su tek mali deo ovog značajnog arheološkog lokaliteta za koji se pretpostavlja da se prostire i na velikoj površini pored. Prvi korak biće da se ovo mesto proglasi lokalitetom od izuzetnog značaja, a njegov turistički potencijal potom treba da prepozna i lokalna samouprava.

Novca nema za sve

Tridesetak kilometara dalje, blizu ušća Bosuta u Savu, na još jednoj trasi istog autoputa, njihove kolege iz Sremske Mitrovice pronašle još nešto značajno. Za grad bogat nalazima iz antičkog doba, veće uzbuđenje izazvali su ostaci srednjevekovne crkve, pretpostavljaju crkve Svete Anastasije, o kojoj nema mnogo pisanih tragova.

Biljana Lučić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, kaže da su iskopavanja završili i da već počinju pravnu proceduru zaštite lokaliteta.

„Mi od Sirmiuma i da odemo u Srednji vek, ne možemo pobeći. Upravo Sveta Anastasija je ovde postradala tokom Dioklecijanovih progona 304. godine i ta antička tradicija koju mi baštinimo iz kasne antike, susreće nas i u Srednjem veku. Znači, ta ranohrišćanska tradicija Sirmiuma koja je toliko jaka, ona je uticala i tokom Srednjeg veka na kultove, odnosno na svece zaštitnike. Znamo da i Sremska Mitrovica danas nosi ime po Svetom Dimitriju, čiji kult je očuvan do današnjeg dana“, kaže Lučić.

Sav pronađeni materijal, izuzev jedne ogrlice, poslat je na konzervaciju i sada čekaju konačnu potvrdu da je reč o crkvi kojoj se nadaju. Ipak, budući da imaju svega dvoje arheologa koji pokrivaju Srem i nedovoljno novca za dalja istraživanja, priča će tu, bar za sada, morati da se završi.

„Pošto u razgovoru sa investitorom ne postoje uslovi da se on prezentuje onako kako bi trebalo, mi smo odlučili da ga sačuvamo na jedan drugi način. Nasuli smo sloj peska. Upravo da ovi ostaci budu sačuvani za neke buduće generacije kad se mnogo više novca bude moglo izdvojiti za kulturu nego što je to danas slučaj“, kaže Lučić.

euproplus.org.rs

Možda Vam se svidi i

Ostavi komentar