Nesreća kod Novog Pazara, u kojoj je život izgubila šesnaestogodišnja devojčica na električnom trotinetu, ponovo je otvorila pitanje bezbednosti u saobraćaju i odgovornosti svih učesnika. Stručnjaci upozoravaju da se rizik često potcenjuje, dok nova prevozna sredstva sve češće učestvuju u ozbiljnim nesrećama.
Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističe za Euronews Srbija da je svaka nova tragedija ujedno i opomena za ceo sistem, ali i za pojedince koji učestvuju u saobraćaju.
„Nažalost, još jedna u nizu saobraćajnih nesreća izazvala je veliku pažnju javnosti, pogotovo što se radi o mladoj osobi koja je izgubila život i bila je vozač lakog električnog vozila. Danas imamo preko tri miliona registrovanih vozila u Srbiji, što govori o gustini saobraćaja i većem riziku„, navodi Ćurčić.
On podseća da se, uprkos statistici, odgovornost ne može tražiti samo u jednom segmentu sistema.
„Odgovornost za saobraćajne nezgode je na svima nama – na sistemu, na porodici, pre svega na saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju. Ja bih to sumirao u jednoj rečenici: potcenjivanje rizika. To je ključni problem u Srbiji. Od najranijeg uzrasta mora da postoji stalna edukacija, od roditelja do škole, auto-škola i dalje„, kaže on.
Prema njegovim rečima, upravo nedostatak svesti o riziku dovodi do toga da se nova prevozna sredstva koriste bez dovoljno opreza i znanja.
Govoreći o saobraćajnoj nesreći kod Novog Pazara, Ćurčić ističe da su u njoj učestvovale četiri osobe i da je reč o tipu nesreće koji ostavlja teške posledice, često i one nevidljive.
„Mnogo su teže posledice saobraćajnih nesreća koje su unutrašnje, koje nisu spolja vidljive. Zato smo pokrenuli program psihološke podrške žrtvama saobraćajnih nesreća, gde preko 70 obučenih psihologa radi sa ljudima koji su prošli kroz takva iskustva„, objašnjava on.
Kada je reč o mladima, Ćurčić upozorava na obrasce ponašanja koji se ponavljaju.
„Svaki četvrti dan u Srbiji jedno mlado lice izgubi život. Kod njih se posebno primećuje želja za dokazivanjem, osećaj svemoći i lažno samopouzdanje, naročito u kombinaciji sa alkoholom i prekoračenjem brzine. To ih čini visoko rizičnom kategorijom učesnika u saobraćaju„, navodi on.
Dodaje da se kroz posebne kampanje i edukacije pokušava uticati na mlade, ali da rezultati zahtevaju vreme.
Aleksandar Mijailović iz Udruženja vozača trotineta ističe da se društvo još nije u potpunosti prilagodilo novoj realnosti u saobraćaju.
„To je generalni problem društva u celini. Mi kao odrasli treba da budemo ti koji ćemo zaštititi decu. U tim godinama, 15 ili 16, deca prave razne greške i mi moramo stvoriti sistem koji će ih zaštititi„, kaže Mijailović.
On upozorava da se električni trotineti često pogrešno posmatraju kao igračke.
„Ljudi smatraju da je to igračka, ali to više nije tako. Postoje vozila koja su ozbiljna prevozna sredstva i koja mogu da zamene automobil u gradskim uslovima. Problem je što se oni koriste bez dovoljno znanja i bez adekvatne infrastrukture„, navodi on.
Prema njegovim rečima, zakon i praksa često ne prate realnost na ulicama.
„Imamo ograničenja, ali nemamo dovoljno biciklističkih staza i zona 30. Deca se voze u uslovima koji nisu prilagođeni njima. Ako ih pošaljete u saobraćaj bez znanja i kontrole, to postaje ozbiljan rizik„, ističe Mijailović.
Mijailović smatra da se problem ne može rešavati isključivo zabranama, već jasnijim pravilima i boljom edukacijom.
„Svi prepisujemo zakone iz drugih zemalja, ali problem je što i te zemlje imaju iste izazove. Razlika je u infrastrukturi i u načinu primene. Potrebno je uvesti kategorizaciju – šta je igračka, a šta prevozno sredstvo, i jasno odrediti gde i ko može da se kreće„, objašnjava on.
Dodaje da bi uvođenje obavezne obuke i eventualne registracije moglo da bude deo rešenja.
„Ako neko izlazi na ulicu, mora da ima znanje i odgovornost. Registracija bi značila i veću kontrolu i veću svest. Ne govorimo o kazni, nego o bezbednosti„, kaže Mijailović.
Sagovornici se, uprkos različitim polazištima, slažu u jednom – ključ rešenja leži u kombinaciji edukacije, infrastrukture i odgovornosti svih učesnika u saobraćaju.
Dok Agencija za bezbednost saobraćaja upozorava na statistiku i rizična ponašanja, predstavnici korisnika trotineta ističu da se novi vidovi mobilnosti ne mogu ignorisati niti posmatrati kao problem, već kao realnost kojoj se sistem mora prilagoditi.
