Piše: Dijana Šćekić
Neke novinarske priče dugo se planiraju, istražuju i pripremaju. Druge nastanu gotovo slučajno – iz jedne fotografije, razgovora i rečenice koja se pojavi u pravom trenutku.
Za mene je tako nastala priča o „Savskom Titaniku“.
Kada je nizak vodostaj Save ponovo otkrio ostatke starog broda „Slovenac“, razgovarala sam sa ljudima koji su se nalazili u blizini olupine. Fotografisali su brod i poslali mi fotografije.
„Slovenac“ za Mitrovčane nije nikakvo otkriće. Njegova olupina decenijama leži u Savi i povremeno postaje vidljivija kada se reka dovoljno povuče.
Ljudi koji žive uz Savu znaju gde je.
Ali ovog puta prizor je bio drugačiji.
Nizak vodostaj otkrio je veliki deo metalnog trupa, a pored njega se pojavio peščani sprud. Gledala sam fotografije i razgovarala sa ljudima o starom brodu koji je završio na dnu Save.
U jednom trenutku napravila sam poređenje sa Titanikom.
U razgovoru je usledila opaska – ako je tako, onda je ovo naš savski Titanik.
Dve reči su mi ostale u glavi.
Savski Titanik.
I tako su završile u priči.
Priča je počela da raste
Ozon je 5. avgusta objavio tekst pod naslovom „Savski Titanik ponovo izronio: Nizak vodostaj otkrio olupinu broda ‘Slovenac’ kod Sremske Mitrovice“.
Istog dana na Kuriru objavljena je i moja priča o olupini „Savskog Titanika“. Kurirov tekst objavljen je sa mojim potpisom i fotografijama koje su stigle sa Save.
Kurir – tekst Dijane Šćekić o „Savskom Titaniku“
Tada nisam mogla da pretpostavim šta će se dogoditi narednih dana.
Priču o „Slovencu“ počeli su da objavljuju nacionalni portali. Novinarske i televizijske ekipe dolazile su u Sremsku Mitrovicu, odlazile na Savu, tražile ljude koji mogu da ih čamcem odvezu do olupine i snimale reportaže.
U naslovima se sve češće pojavljivao isti izraz:
„Savski Titanik“.
Telegraf je nekoliko dana kasnije stigao do olupine čamcem i napravio reportažu sa Save. I druge redakcije počele su da šalju svoje ekipe.
Odjednom se o brodu koji je decenijama ležao na istom mestu pisalo gotovo svakodnevno.
Lokalna priča više nije bila samo lokalna.
A onda je stigao Associated Press
Nekoliko nedelja kasnije priča je dobila dimenziju koju na početku nisam mogla ni da pretpostavim.
U Sremsku Mitrovicu stigao je Associated Press, jedna od najvećih svetskih novinskih agencija.
AP je objavio reportažu o „Slovencu“, a u priči se pojavila i formulacija „Sava’s Titanic“, uz objašnjenje da su brod tako nazvali srpski mediji.
Associated Press – priča o brodu „Slovenac“
A kada priču objavi AP, ona više nema granice jednog grada, niti jedne države.
Počeli su da je prenose mediji širom sveta.
Američki CBS News objavio je priču o brodu koristeći naziv „Sava’s Titanic“. Priča se pojavljivala i u evropskim i regionalnim medijima.
Stari „Slovenac“ iz Save kod Sremske Mitrovice stigao je pred čitaoce hiljadama kilometara daleko.
„Prvo sam bio šokiran, a onda ponosan“
Možda sam tek nedavno shvatila koliko je sve to neobično izgledalo ljudima koji žive upravo pored mesta na kojem se olupina nalazi.
Pre nekoliko dana razgovarala sam sa čovekom koji ima vikendicu u neposrednoj blizini „Slovenca“.
Ispričao mi je da je u početku bio šokiran.
Gotovo svakog dana pojavljivao se novi tekst.
„Slovenac“ ovde, „Savski Titanik“ tamo. Dolaze novinari, snimaju se prilozi, pojavljuju se fotografije…
Nije mu bilo jasno zbog čega je odjednom tolika pažnja usmerena na nešto što je ljudima iz tog kraja poznato decenijama.
A onda je priča otišla dalje.
Iz Sremske Mitrovice u nacionalne medije.
Iz Srbije u strane medije.
I na kraju – širom sveta.
Tada se, rekao mi je, njegov prvi utisak potpuno promenio.
Bio je oduševljen i ponosan što je nešto iz njihovog kraja postalo priča koju čitaju ljudi širom sveta.
Ta njegova reakcija mi je možda najbolje objasnila šta se zapravo dogodilo.
Jer novost nije bio brod.
Brod je sve vreme bio tu.
Novost je bila priča o njemu.
A ko je prvi napisao „Savski Titanik“?
Danas se izraz „Savski Titanik“ pojavljuje u brojnim domaćim i stranim tekstovima gotovo kao da je oduvek bio ime ove olupine.
Nije.
Za mene je nastao u razgovoru o fotografijama koje su stigle sa Save i poređenju starog potonulog broda sa Titanikom.
Ipak, kada sam naknadno pokušala da pronađem najstariji digitalni trag tog naziva, pokazalo se koliko internet može biti nezgodan arhiv.
U javno indeksiranim rezultatima postoji i objava drugog lokalnog medija u kojoj se koristi izraz „Savski Titanik“.
Zbog toga danas ne mogu dokumentovano da tvrdim da je moja objava bila prva internet objava tog izraza.
Možda je naziv ranije ostao u nekoj objavi na društvenim mrežama, možda u tekstu koji pretraživači danas ne prikazuju. A možda je u tih nekoliko dana još nekome pala na pamet ista asocijacija.
To mi, međutim, ne menja sećanje na nastanak moje priče.
Znam fotografije koje sam dobila.
Znam razgovor sa ljudima sa Save.
Znam poređenje sa Titanikom.
I znam trenutak u kojem su mi dve reči ostale u glavi:
Savski Titanik.
Od fotografije sa Save do „Sava’s Titanic“
Kada sam dobila prve fotografije, nisam mogla da znam šta će se dogoditi.
Videla sam stari brod koji je Sava ponovo otkrila i u njemu pronašla priču.
Nekoliko nedelja kasnije čitala sam „Sava’s Titanic“ u stranim medijima.
A onda mi je čovek koji ima vikendicu pored tog mesta rekao da je, nakon početnog čuđenja, bio ponosan što je njihov stari „Slovenac“ obišao svet.
Možda je upravo to najbolji odgovor na pitanje zašto se bavimo lokalnim novinarstvom.
Ne mora velika priča da počne u Beogradu, Londonu ili Njujorku.
Može da počne pored Save.
Fotografijom pecaroša.
Razgovorom o starom brodu.
I sa dve reči koje vam jednog trenutka padnu na pamet.
Savski Titanik.
Za novinara teško da postoji lepši kraj jedne lokalne priče.
Dijana Šćekić
