LEŽIMIR – Među vinogradima i šumama Fruške gore danas se ne traži samo najbolje vino. Traži se odgovor na mnogo šire pitanje – šta je danas vino Fruške gore i može li ovo istorijsko vinogorje da izgradi prepoznatljiv identitet i van granica Srbije.
U Ležimiru je danas počelo međunarodno ocenjivanje za izbor TOP 50 vina Fruške gore, godišnji izbor pedeset vina koja bi trebalo da predstavljaju najbolje što ovaj vinogradarski region može da ponudi.
Ocenjivanje se održava u Imperatoru Kvintilu, na samoj Fruškoj gori, a ovogodišnji izbor dobija dodatnu težinu zbog međunarodnog sastava žirija, koji predvodi Caroline Gilby MW, jedna od najpoznatijih svetskih poznavalaca vina centralne i istočne Evrope.
Za Gilby, međutim, odgovor na pitanje šta je „najbolje vino“ nije jednostavno pitanje bodova.
„Vino, pre svega, mora da bude dobro napravljeno i ukusno. Ali mora da bude i pravo vino za pravu priliku i prave ljude“, kaže Gilby.
Upravo to je i jedan od izazova pred sudijama: među različitim sortama, stilovima i pristupima pronaći vina koja ne samo da tehnički zadovoljavaju visoke standarde, već imaju karakter i mogu da predstavljaju mesto iz kojeg dolaze.
Fruška gora traži sopstveni vinski potpis
Fruška gora ima dugu vinogradarsku tradiciju, ali savremeno tržište vina traži mnogo više od tradicije. Traži prepoznatljivost.
Zbog toga TOP 50 nije zamišljen samo kao takmičenje niti kao još jedna lista medalja. Ideja je da se svake godine izdvoje vina koja najbolje pokazuju potencijal Fruške gore – njene sorte, zemljište, klimu, stilove vina i ljude koji ih stvaraju.
Tokom godina izbor je prerastao u svojevrstan vodič za vinske profesionalce, trgovce, ugostitelje i potrošače, ali i način da se napravi jasnija slika o tome kuda se fruškogorsko vinarstvo razvija.
Igor Luković, urednik magazina „Vino & Fino“, kaže da je važna i sama činjenica da se ocenjivanje ove godine odvija upravo tamo gde vina nastaju.
„Ove godine ocenjivanje se održava baš na Fruškoj gori, okruženo šumom i vinogradima, a proglašenje će prvi put biti održano u okviru Vinskog parka. U subotu, negde oko pola osam, proglasićemo najbolje učesnike i dobitnike priznanja“, rekao je Luković.
Time će se, prvi put, stručni deo izbora neposredno povezati sa publikom.
Rezultati ocenjivanja neće ostati iza zatvorenih vrata degustacione sale – najbolja vina biće predstavljena 29. avgusta, tokom Vinskog parka u Sremskoj Mitrovici.
Tržište se menja – potrošači traže lakša i svežija vina
Ali pitanje kvaliteta danas se teško može odvojiti od pitanja tržišta.
Ivan Marić, direktor Udruženja vinogradara i vinara Istre – Vinistra, kaže da je savremeno tržište vina zahtevno i da se ukus potrošača menja.
„Trendovi se menjaju. Na svetskoj sceni trenutno su veoma popularna sveža bela vina, dok interesovanje za teža, odležana crvena vina, sa izraženim taninima i višim procentom alkohola, lagano opada. Međutim, tržište vina je uvek dinamično i trendovi se neprestano menjaju“, kaže Marić.
Istra je, objašnjava, dobar primer regiona koji je uspeo da svoj identitet poveže sa onim što tržište danas traži.
„Kod nas su sveža bela vina već dugo veoma zastupljena. Istarska malvazija je dobar primer tog pravca i tendencije ka svežim, pitkim belim vinima. Istra u tom segmentu zaista može mnogo da ponudi“, rekao je Marić.
To iskustvo nije nevažno ni za Frušku goru.
Jer veliki vinski region ne nastaje samo tako što proizvodi dobra vina. Potrebno je da potrošač, kada čuje njegovo ime, zna približno šta može da očekuje.
I upravo tu Fruška gora još traži svoj savremeni odgovor.
Na relativno malom prostoru danas postoje različite sorte, vinarije različitih veličina, različite filozofije proizvodnje i vina potpuno različitih stilova. Ta raznovrsnost predstavlja prednost, ali istovremeno postavlja pitanje – šta je ono što ih povezuje?
Više od rang-liste
Zbog toga izbor TOP 50 ima širi smisao od proglašenja pobednika.
Nezavisno međunarodno ocenjivanje omogućava da vina budu posmatrana izvan lokalnog konteksta i ocenjena kriterijumima koji se koriste i na velikim svetskim vinskim takmičenjima.
Za vinare to predstavlja stručnu proveru onoga što rade.
Za kupce – preporuku.
A za Frušku goru mogućnost da vremenom izgradi jasniji vinski identitet.
Jer u svetu u kojem se na tržištu takmiče hiljade vinskih regija, nije dovoljno imati dugu istoriju i dobre vinograde. Potrebno je objasniti zbog čega bi neko iz Beograda, Zagreba, Londona ili Berlina trebalo da zapamti upravo vino sa Fruške gore.
TOP 50 pokušava da pronađe deo tog odgovora – svake godine kroz pedeset boca.
Koje su ove godine najbolje, biće poznato u subotu, 29. avgusta, kada će rezultati biti predstavljeni publici tokom Vinskog parka u Gradskom parku u Sremskoj Mitrovici.
Do tada, odluka je u rukama sudija.
A ispred njih su vina koja treba da pokažu koliko je Fruška gora danas daleko stigla – i koliko još može.
