Tokom 2023. godine, lekari iz 68 zdravstvenih ustanova širom Srbije prijavili su 980 slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja dece, u kojima je 942 dece pretrpelo neki oblik nasilja. Među njima je 411 devojčica i 559 dečaka, dok je za 35 dece prijave stizale više puta. Ove zabrinjavajuće brojke ukazuju na porast nasilja nad decom u odnosu na prethodni izveštaj Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Fizičko nasilje najrasprostranjenije
Podaci pokazuju da je 80 odsto dece bilo izloženo fizičkom nasilju, 20 odsto emocionalnom, dok je svako deseto dete bilo žrtva seksualnog zlostavljanja.
U posebno teškoj situaciji su najmlađi, a naročito novorođenčad. Samo u Univerzitetskom kliničkom centru Niš tokom prošle godine prijavljeno je 41 napušteno novorođenče, što dodatno osvetljava ozbiljnost problema zanemarivanja dece u Srbiji.
Nevidljive posledice zanemarivanja
Stručnjaci upozoravaju da zanemarivanje dece, iako ne ostavlja odmah vidljive tragove, može imati dugoročne posledice po njihov psihološki i fizički razvoj. Deca koja su izložena zanemarivanju često pate od psiholoških trauma, hroničnih bolesti, a mogu razviti i ozbiljne probleme u ponašanju.
„Prvi vidljivi znakovi zanemarivanja mogu biti neuhranjenost, neadekvatna odeća ili loša higijena. Međutim, ono što je često nevidljivo jesu posledice psihičkog nasilja, koje ne ostavlja fizičke tragove, ali duboko pogađa dete“, objašnjava Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Slučajevi nasilja prijavljeni u svim društvenim slojevima
Stručnjaci naglašavaju da zlostavljanje i zanemarivanje dece nije povezano sa socio-ekonomskim statusom porodice.
„Kroz dugogodišnju praksu u socijalnoj zaštiti susretao sam se sa slučajevima ozbiljnog zlostavljanja i zanemarivanja i u porodicama sa visokim ekonomskim statusom. To nije isključivo problem siromašnih porodica“, ističe Dragan Vulević iz Komore za socijalnu zaštitu.
Preopterećene socijalne službe i nedostatak koordinacije
Povećan broj prijava ukazuje i na preopterećenost institucija koje se bave zaštitom dece. Socijalne službe nemaju dovoljno kapaciteta, a često dolazi i do nedostatka saradnje između nadležnih organa i ustanova.
„Zdravstveni radnici su često prvi koji primećuju znakove nasilja nad decom. Neophodno je jačanje njihove edukacije i veština za komunikaciju sa decom u ovakvim situacijama, kao i bolja koordinacija između svih institucija u sistemu zaštite dece“, dodaje Jurić.
Najviše prijava u Beogradu i Nišu
Najveći broj prijava zabeležen je u Beogradskom okrugu – 437 slučajeva, dok je u Nišavskom okrugu prijavljeno 120. Od ukupnog broja prijava, 30 odsto slučajeva nasilja prosleđeno je socijalnim službama.
„Ni kriv, ni dužan, dobio sam batine“. Pravda za Ognjena! – Ozon Media
Uznemirujući snimak. Vršnjačko nasilje ispred škole – Ozon Media
Incident u „Zmajevoj“ školi, direktora napao učenik – Ozon Media
