Ruma, Sremska Mitrovica, Šabac, Novi Sad… Pre svega žena- Mileva Marić-Ajnštajn

Od strane Ozon
0 komentar

Izložba o Milevi Marić za ravnopravniji položaja žena.

Za 13. januar, za Doček Pravoslavne nove godine,  najavljena je multimedijalna izložba o Milevi Marić. Ova izložba će simbolično označiti otvaranje Novog Sada kao Evropske – prestonice kulture.

Muzej grada Novog Sada se, radi postavljanja višegodišnje izložbe o Milevi Marić Ajnštajn, u narednoj godini titule Evropske prestonice kulture rekonstruiše sa tendencijom da postane novo mesto inovativnog pristupa kulturi i muzeologiji u Srbiji. Ideja da se na ovaj način oda počast našoj poznatoj naučnici potekla je od Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture.

Izložba o Milevi Marić osmišljena je kao deo programskog luka „Heroine“, čija je misija podsticanje i promovisanje ženske kulture, umetnosti, stvaralaštva, istorije i nasleđa radi kreiranja pravednijeg društva i ravnopravnijeg položaja žena.

Ko je Mileva Marić?

Rođena je u Titelu 19. decembra 1875. godine u imućnoj porodici u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji.

Na rođenju joj je iščašen kuk, pa je u kasnijim godinama počela da hramlje.

Školovala se u Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Zagrebu – gde god su primali žene.

Mileva Marić je često menjala mesta u kojima je sticala obrazovanje. Osnovnu četvorogodišnju školu je završila u Rumi. U prvi razred je upisana 1881. U tom razredu su bile samo devojčice. Kasniji razredi su bili mešoviti, a broj učenika je povećan. Sva četiri razreda je završila sa odličnim uspehom. Školovanje je nastavila u 1886. u Višoj ženskoj gimnaziji u Novom Sadu. U prvom razredu je bilo svega dvadeset učenica. Iz svih predmeta je imala odlične ocene. Naredne 1887. godine je prešla u Realku u Sremskoj Mitrovici. Da bi se upisala u ovu gimnaziju morala je da polaže prijemni ispit. I sve razrede je položila takođe sa odličnim uspehom, a u poslednjem, četvrtom, koji je bio mešovit, sa svega 12 učenika, jedina je imala vrhunske ocene iz matematike („računstva”) i fizike. Maturirala 1890. U Sremskoj Mitrovici nije mogla da nastavi školovanje, jer su peti i šesti razred u Realci uvedeni kasnije.

Zato je od 1890. pohađala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Na molbu njenog oca dozvoljeno joj je da ispit iz francuskog jezika polaže naknadno, nakon pripreme na privatnim časovima. Šesti razred je takođe započela u Šapcu, ali se porodica zatim preselila u Zagreb, gde je otac morao da traži specijalnu dozvolu da bi kao privatna učenica mogla da pohađa školu, koja je bila isključivo za dečake. Upisana je ponovo u šesti razred, koji je završila 1893. godine. Naredne školske godine joj je dozvoljeno da javno sluša časove fizike i izuzeta je od plaćanja školarine. Ispite iz sedmog razreda je položila 1894. godine. I tada su njene najbolje ocene bile iz matematike i fizike. 

Poslednji završni razred ipak nije završila u Zagrebu. Otac je želeo da završi gimnaziju i dobije diplomu u Švajcarskoj. Pre preseljenja porodice u Novi Sad 1895. godine, upisana je u četvrti razred Više devojačke škole u Cirihu, koju je s odličnim uspehom završila naredne godine, a zatim je na proleće položila i maturski ispit u Saveznoj medicinskoj školi u Bernu.

Maternji jezik joj je bio srpski, a u sredini u kojoj je živela naučila je mađarski i nemački, koji je kroz školovanje usavršila, a učila je i francuski. Bila je povučena i odlična učenica. Nije se javljala da odgovora kada je nešto znala, već je prednost ostavljala drugima, a znala je uvek, pa su je zbog toga prozvali „svetac”. U leto 1896. upisala je letnji semestar Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školuUpisala se na studije matematike i fizike kao jedina i najstarija žena u grupi.U istoj grupi su se nalazili Marsel Grosman, Luj Korloz, Jakob Erlat i Albert Ajnštajn, kao najmlađi (tada je imao svega 17 godina).

Marina Savić, kordinatorka izložbe, izjavila je za emisiju „Kulturopolis“ Radio Novog Sada, da izložbom žele da prikažu drugu stranu Mileve, koja je „intimnija i eteričnija“.

– Da vidimo da li možemo da odgonetnemo koji su to bili izbori koji su Milevu nagnali da ima život kakav je imala. Znači, ne samo kao žena koja je bila u senci uspešnog čoveka jer tu sad, naravno, postoje mnogobrojne spekulacije oko toga da li je ona doprinela njegovim teorijama. Svakako, mislim da je ona kao jedna od retkih žena koja je upisala Visoku politehničku školu u Cirihu, koja se bavila teorijom fotona i slično, svakako neko koga treba osvetliti iz tog nekog ženskog ugla i izvući iz Albertove senke – kaže Savićeva.

Možda Vam se svidi i