Ljubav prema psima kod Nikole Radovanovića iz Mačvanske Mitrovice datira još iz ranog detinjstva. Godinama ta ljubav i zainteresovanost za čovekovog najboljeg prijatelja kod njega je rasla i dovela do toga da on pokrene svoju odgajivačnicu pasa.
„Od šeste, sedme godine ja prosto rečeno obožavam pse, pogotovo nemačke lovne terijere, a kasnije sam zavoleo i još neke rase koje su dolazile u naš dom ili dvorište. Sa terijerima se ozbiljnije družim preko 20 godina, pored njih sam odgajao i nemačke boksere, a u poslednje vreme i engleske buldoge“, počinje Nikola.
Inače, baš zbog te ljubavi, on može da se pohvali diplomom veterinarskog tehničara, mada do sada nije imao posao u struci, znanje koje je stekao u toj školi od izuzetnog značaja mu je u radu sa psima.
Nikola trenutno ima sedam pasa, ali ih je bivalo i znatno više. U planu mu je da broj još smanji, jer mu je ističe, bitniji kvalitet, od kvantiteta, ali kako sam kaže, nije siguran da će ga i ispuniti.
„Više puta sam smanjivao broj pasa u odgajivačnici, međutim posle kratkog vremena ja ih ponovo „nagomilam“, jer jednostavno iz svakog legla koje se ošteni kod mene, ostavim po neko kuče zato što nikada ne znam koji od njih može da bude šampion“, priča Nikola.
Do sada se uglavnom takmičio i izlagao u Srbiji, ali uveliko razmišlja i o nekom nastupu na međunarodnoj sceni.
„Najviše imam nemačkih lovih terijera, a to je lovna rasa pasa. S obzirom da ja nisam lovac i ne idem u lov, vodim ih mahom na takmičenja gde iskazuju upravo te svoje lovne osobine, a na izložbe sam više vodio nemačke boksere i baš jedan od pasa koji je sada u mom dvorištu je imao jako zapažene rezultate i nosi titulu šampiona Srbije“, objašnjava Nikola.
Dnevno briga o psima njemu oduzima nekoliko sati, kako pre, tako i posle podne, ali on to vreme koje im posvećuje i obaveze koje ima oko njih ne doživljava kao nešto što mora, već kao nešto što radi sa zadovoljstvom i uživanjem, te mu ništa ne pada teško.
„U ovoj godini ću pokušati da realizujem jednu ideju koju imam, a to je da otvorimo pansion za pse. Novinu u ovom kraju koja podrazumeva uslužno čuvanje ljubimaca ljudima koji trenutno nisu u mogućnosti da brinu o njima, što zbog poslovnih obaveza, što zbog turističkih putovanja. Zamisao je da vlasnici svoje pse ostave u pansionu gde brigu o njima preuzimam ja onoliko dana koliko je potrebno. Za otvaranje pansiona manje-više sve je već spremno, ima nekih detalja kojima želim da se pozabavim, ali bih već sada mogao početi sa radom, međutim trenutna situacija u zemlji i svetu mi ne ide na ruku, jer je pandemija uticala na turizam na koji se ja najviše oslanjam. Nadam se da će se situacija u narednom periodu popraviti i da će moja ideja da zaživi“, optimističan je Mačvanin.
Preko pasa koje drži upoznao je dosta prijatelja što u Srbiji, tako i u zemljama u regionu, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj, Hrvatskoj i veliki broj njegovih pasa je našao svoje vlasnike upravo u tim zemljama.
Cena pasa, kaže Nikola, zavisi od pre svega rase. Nemački lovni terijer je, prema njegovim rečima, najpotcenjenija rasa što se tiče cene. Nemački bokseri su na primer, navodi on, dosta skuplji psi, ali su isto tako znatno podložniji raznim bolestima, radi se o osetljivoj rasi koja je dosta teška za odgajanje. Engleski buldozi, koje od skoro ima u svojoj odgajivačnici, takođe su na dobroj ceni, ali i tu se radi o zahtevnoj rasi koja oduzima dosta vremena, međutim može i da donese lepu zaradu.
„Svaki odgajivač, bilo da su u pitanju psi ili neke druge životinje, trudi se da stvori što bolju genetiku, što opet najviše i košta i to je nešto najvrednije što odgajivač jedan ima, znači njegov genetski potencijal. Na tome ću svakako dosta raditi u narednom periodu, jer mislim da je to dobar osnov i temelj za budućnost i za dalje funkcionisanje odgajivačnice“, kaže on.
Nikola dodaje da mu je svakako cilj u bližoj budućnosti i nastup na međunarodnoj sceni, ali ne samo nastup, nego i postizanje određenih, dobrih rezultata.
„Upisao sam veterinu isključivo iz ljubavi prema psima, a i ostalim životinjama, to dovoljno govori u prilog tome koliko ja volim ovo čime se bavim i koliko sam tome posvećen, a tako planiram i da nastavim“, zaključuje Mačvanin.
