Slavko Uglješić: Mladi šahista iz Mačvanske Mitrovice

Od strane Ozon
1 komentar

Šah je sport koji je sve manje prisutan među mladima, ali i dalje ima onih koja ga vole, koji ga rado igraju i koji su jako dobri u njemu. Upravo jedan od njih je i trinaestogodišnji Slavko Uglješić iz Mačvanske Mitrovice. Slavko je na veliko iznenađenje svih iz njegovog okruženja šah počeo da igra sa svojih šest godina.

“Prvi put sam se susreo sa sa igrom na plaži nedaleko od moje kuće. Tamo su odrasli igrali šah, a među njima i moj deda, pa me je zanimalo šta je to toliko zanimljivo kada toliko vremena provode uz tu tablu. Danima sam posmatrao kako igraju i polako učio nazive figura i kako koja može da se kreće, naravno deda je taj koji me je uputio u igru i to je bio moj početak”, priseća se mladi šahista i dodaje da je od tada po cele dane znao sa dedom da igra šak, kako je više igrao, tako mu je on bio zanimljiviji.

Nedugo zatm, Slavkov otac je uvideo da to nije prolazno interesovanje kod njegovog sina i upisao ga u Šahovski klub “Srem” u Sremskoj Mitrovici. Tu je sa njim godinama radio trener Vladimir Maštrapović, međutim on zbog svojih ličnih obaveza pre nekog vremena napušta klub, a mladi Slavko ostaje bez trenera i to ne samo on, nego i ostala deca u Mtrovici, jer od tada mlađe generacije nemaju nikog da u tom klub radi sa njima. Novi trener sa kojim je počeo da radi nakon Maštrapovića je Dragan Kosić, koji ga i danas trenira, a deo je Šahovskog kluba “LSK” iz Laćarka koji se trenutno nalazi u Trećoj ligi Srbije.

Prvo veliko takmičenje na kojem je Slavko nastupao bilo je Prvo Vojvodine na kojem je osvojio treće mesto, a istu poziciju osvojio je i na Državnom prvenstvu održanom nedugo zatim u Vrnjačkoj Banji. Tada je imao samo osam godina. Plasman na tom takmičenju odveo ga je na turnir u Budvi gde nije ostvario visok plasman, ali je stekao neprocenjivo iskustvo. Nakon toga nizala su se razna takmičenja, prvenstva, turniri koji su ga odveli u mnoge gradove širom Srbije. Medaljama i diplomama sa istih ne zna im se broj.

Slavko objašnjava da su mu kod šaha najzanimljivije kombinacije koje se stvaraju u igri i činjenica da mora dosta unapred da razmišlja.

“Kombinacije su kada figure harmonično dejstvuju u igri i napadaju jednu tačku”, kaže Slavko i dodaje da postoji nekoliko vrsta šaha u zavisnosti od tempa igre – ubrzan šah ili takozvani rapid gde set traje 5 ili 15 minuta i šah na sat i po vremena plus 30 sekundi, koji je i njegov omiiljeni, jer ističe, tu ima dovoljno vremena da dobro razmisli o svakom potezu, ali i o narednih nekoliko.

“ Šah ne može bilo ko da igra, to mora biti pre svega strpljiva osoba, neko ko ima sposobnost da unapred razmišlja i ko želi tom sportu da se posveti, ko ne poseduje te osobine nikada ne može biti šahista, bar ne dobar”, priča dalje Slavko. On kaže da voli da učestvuje na trnirima, jer se do zadnjeg kola ne zna ko je dobitnik.
Na turnirima je sklopio i mnoga prijateljstva, pa se pored nadmetanja na turnirima i drži sa svojim protivnicima.
“To su uglavnom moji vršnjaci sa kojima se već godinama srećem na turnirima i dobro se poznajemo, što je prednost kada igramo, znam šta od koga mogu da očekujem, manje – više mog da predvidim nečiju igru”, objašnjava mladi šahista, koji ističe da baš zato na turnirima nema veliku tremu.

Nedavno Salavko je sa još sedam dečaka i dve devojčice iz Srbije bio u turskom gradu Izmiru gde su učestvovali u jednom kampu i sedam dana, koliko su tamo boravili, maksimalno se posvetili šahu.

“Utisci iz Turske su sjajni, nismo imali previše vremena da vidimo grad, ali bilo je jako lepo. Oni su dosta bolji od nas, tamo se puno ulaže u šah i meni je to sjajno”, iskren je Slavko.

On vežba po dva sata dnevno i to mahom preko nekoliko programa na kompjuteru. Polakon je počeo sa pripremama za ligu u okviru koje će se nadmetati sa seniorima, odnosno šahistima dosta starijim od sebe, kao i za Prvenstvo Srbije koje će se održati u Novom Sadu za Uskrs.

“Moju ljubav prema šahu podržavaju svi sa kojima se družim. Više im nije to ni neobično, ranije jeste bilo, ali sada su se već navkli, ali najveću podršku imam od roditelja i brata, mada tata prednjači u tome i on najčešće ide sa mnom na turnire”, završava Slavko.

You may also like

1 komentar

Šahista 03.03.2019. - 3:31 pm

Bilo bi lepo, ali to jednostavno nije tačno. Dečko je dobar ali nije za šah i pored tatine želje, nikada neće postati šahista. Imali ste vi vrlo lepu šah školu u Sremskoj Mitrovici ali su je politika ti svih boja uništili, reč je o ŠK Srem.

Komentari su zatvoreni.