Na današnji dan istorijski maksimum! A kako je Ozon „branio“ Mitrovicu?

Sremska Mitrovica – Na današnji dan pre tačno 5 godina nivo reke Save kod Sremske Mitrovice dostigao je neverovatnih i do tada nezapamćenih 863 cm. Posmatrajući kako je nivo vodostaja reke Save iz dana u dan sve viši, vraćamo se u maj 2104. godine, u one prolećne dane kada su iznad glava Mitrovčana visila brojni pitanja – hoće li se izliti, koliko će još rasti, da li ćemo uspeti da odbranimo grad i naravno zašto?

Kao da su su svi meštani sa obe strane Save koliko god blizu ili daleko bili od same obale imali svoj zadatak, bila je to borba na više frontova.

Borili smo se i mi, borio se i Ozon na način na koji je to najbolje mogao i znao, brzina širenja tačnih informacija u određenim trenucima bila je od neprocenjivog značaja, pratilo se stanje na terenu, održavan je stalan kontakt sa štabom za vanredne situacije, sa nadležnim institucijama, sa građanima. NAŠ ZADATAK PRE SVEGA BILI STE VI!

A ko smo bili mi u tom trenutku? U Ozonu su u to vreme radili urednica programa Dijana Šćekić Aštalkovski, voditelji Igor Aštalkovski i Tatjana Međedović, kao i novinar Danka Tufegdžić.

Ekipa Ozona

Kako je sve počelo?

Prvog dana maja meseca te 2014. godine kako piše na sajtu Ozona nivo vodostaja reke Save kod Mitrovice iznosio je 628 cm, a najvljen je porast u narednim danima, odnosno dostizanje 650 cm i redovne odbrane od poplava. Ekipe vatrogasno – spasilačke jedinice u gradu već tada su bile u pripravnosti i spremne da reaguju u svakom momentu.

Redovno smo pratili smo stanje.

Prognoze Hidrometeorološkog zavoda Srbije bile su tačne, Sava je za samo nekoliko dana prešla granicu redovne odbrane, da bi se zatim na kratko našla u opadanju i ponovo bila ispod 650 cm. Taj period međutim nije potrajao dugo i reka je ponovo počela da nadolazi.

Kritičan period bio je i između 6. i 9. maja kada je Sava dostigla 690 cm, ali do poplava i većih problema prouzrokovanih visokim vodostajom reke nije došlo.

Međutim Şava nije mirovala, nastavila je da raste, vrlo brzo i metar dnevno. Na snazi je vanredno stanje. Počinje odbrana Mitrovice, njenih sela, ugroženog dela Srema. Rekord iz 1947. godine kada je nivo reke iznosio 800 cm premašen je u popodnevnim satima 16. maja. Dan pre toga izlio se kanal Stari Čikas u Bloku B.

Dižu se na noge Mitrovčani, a sa njima i mi. Svako od zaposlenih u Ozonu dobija svoj zadatak, urednica Dijana prati sutuaciju na terenu, novinarka Danka je u konstantnom kontaktu sa štabom za vanredne situacije i zadužena za vesti na sajtu kao i društvenim mrežama, a Tatjana je imala zadatak da sve informacije koje dobije od koleginica dalje plasira putem radija. Igor je za to vreme fizički pomagao pri podizanju nasipa na delu keja kod pešačkog mosta.

Telefon je zvonio bez prestanka, sa svih strana su stizale informacije o tome gde fali pesak, džakovi za pesak, kanap da se isti vežu, gde nedostaje „ruku“. Ljudi su zvali da traže pomoć, da pitaju šta da rade, kako da se ponašaju, šta da očekuju. Tražili su objektivne, pravovremene i istinite informacije, a mi smo davali sve od sebe da im pružimo iste, da damo odgovore na sva njihova pitanja, da radimo naš posao nabolje što možemo, da ne dozvolimo da se šire dezinformacije i da se javi panika kod sugrađana. Nekoliko dana i noći nije se išlo kućama na terenu i u studija se jelo, pilo, pa i spavalo. Deo Mitrovice je preventivno evakuisan.

Dijana je tri dana provela u Jameni gde se Sava nažalost nije dala ukrotiti i poplavila je celo selo, a redovno je obilazila Sremsku Raču i Bosut prateći situaciju na terenu, jer su ova dva bila evakuisana. Informacije koje smo mi plasirali uvek su bile tačne, proverene i blagovremene.

Pozivali smo volontere i usmeravali ih na mesta na kojima su bili najpotrebniji.

Pored svih obaveza koje smo imali kao predstavnici medija, mi smo pomagali i na mnoge druge načine, pa smo tako prvi kontaktirali kompaniju “Lafarge” i zamolili ih za pomoć u vidu peska, prikupljali smo vodu i hranu koju smo dalje raznosili volonterima duž leve i desne obale reke. Kada se reka povukla obišli smo sva sela koja su bila ugrožena, od granice sa Hrvatskom, pa sve do Šapca, pričali sa stanovnicima istih, tražili načine na koje da im se pomogne. Bili smo organizatori i učesnici brojnih humanitarnih akcija, prikupili smo veliku količinu sredstava za ličnu higijenu koju su lično Dijana i Danka odnele u Jamenu, a sa svim tim aktivnostima smo nastavili i nakon ukidanja vanrednog stanja.

Tih nekoliko dana nije bilo odmora, jer bili smo ti kojima ste verovali, pokazali smo i dokazali koliko zajedno možemo. Da smo svoj posao odradili na najbolji mogući način ste sami potvrdili brojnim porukama zahvalnosti, brojnim “lajkovima” na društvenim mrežama, pozivima koje ste nam uputili nakon majskih poplava.

Uz nadu da se proleće 2014. godine neće ponoviti Ozon upućuje zahvalnost svima koji su nam verovali i pratili naš rad tada i koji to još uvek čine! Mi smo tu zbog vas!

You May Also Like