Željka Avrić- Sve je u krilima – dok ti ne izrastu

Od strane Ozon
0 komentar

U Kući kralja Petra na Senjaku, održano je poetsko veče Željke Avrić, pesnikinje iz Sremske Mitrovice, pod nazivom „Novo čitanje poezije“ organizovano u sklopu projekta „Isidora nas sluša“ autorke Laure Barna.

Projekat su podržali Gradska opština Savski venac, Kuća kralja Petra I, UG Organizacija i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Povod za ovo, novo čitanje poezije je nagrada „Gordana Todorović“ koju je pesnikinja dobila za prethodnu 2020. godinu za zbirku poezije u rukopisu Nesan.

Foto Ž. A Facebook

U razgovoru sa njom, bilo je reči o mogućnosti da se na nov i moderan način uspešno održi staro i tradicijsko u književnosti; koja su to egzistencijalna pitanja koja postavlja poezija; Kakvim se elementima gradi pesma, a da pesmovna građevina ostaje i postaje trajno svedočanskvo? Šta je to novo čitanje poezije – danas i ovde? Koliko jezik doprinosti kodiranju poruka koje poezija nudi čitaocima na dekodiranje? Koliko nagrade doprinose entuzijazmu pisca u ovo prilično nepovoljno vreme za kulturu?

U toku večeri publika posvećena i poeziji i delu autorke, imala je prilike da čuje neke od objavljenih pesama: Izbor, Povratak, Raspeće, Ispovijest; kao i pesme iz rukopisa Nesan – Sonet Tišine, Besani, Kad žena bdi, Sonet Sumraka i Svitanja i najnovije sonete iz tek završene zbirke.

Dok je pesnikinja čitala navedene naslove izazvala je buru emocija, a nekima od prisutnih krenule su i suze na oči.

„Željka Avrić je pesnikinja „bogatog rječnika i brižljive upotrebe riječi, u stalnom dijalogu sa pjesmom“ – rekao je književnik Ranko Pavlović.

„Ona neguje i rimovanu i poeziju slobodnog stiha; u pisanju koristi obe izgovorne varijante srpskog jezika (ekavsku i ijekavsku); povremeno pesnički progovara u muškom rodu, opevajući čitavu rukovet motiva – biblijske, patiotske, zavičajne, iskustvene, egzistencijalne, esencijalne. Njena poezija ističe simptome žeđi i gladi čoveka za odgovorima na pitanja razobličenja i ovladavanja duhom, kako savremenosti, tako i prošlosti. Ona na moderan i ovovremen način preispituje i nove i stare želje, gradi novo ali ne ignoriše postojeće, već ga poput vatrene niti provlači kroz kičmu svojih pesama, bojeći njihovu srž nanosima tradicije, ali i intimnim ovovremeno senčenim nijansama. Pri tome, ona ne sudi, ne daje kvalifikacije, niti tumači.

Ona je pesnikinja koja ima šta da kaže, vođena primarnom željom da to ima „Žeđam“ ili „Jesam“, a što je prirodan postupak kreativnog izražaja svakog istinskog umetnika.

Sonet Hodaču po žici

Sve je u krilima – dok ti ne izrastu. Mogućnosti slutiš i draži kušanja. Sve radosti prođu, čim želje odrastu; do tada se leti, posle samo sanja.

Padati u ambis okrutno i nije. Gore kad strahovi učine te robom. Divnog li poriva, čudne alhemije iskušavan biti, stajati pred sobom!

Iznad svega nebo. Ispod kliču, bodre. Očekuju uspeh. Priželjkuju tvoj pad. Kad spoznaja krajnja u misao prodre, večitim ćeš sumnjama utoliti glad.

Visoko u zraku i sve si i ništa. Zanesen stojiš sred svoga Čistilišta.

O pesnikinji

Objavila je šest zbirki pesama

Željka Avrić je rođena u Banjaluci. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i književne prikaze i eseje, objavljuje priloge u časopisima za književnost, kulturu i umetnost. Objavila je šest zbirki pesama: Portret, Zvezdarnica, Marginalije, Vremenik, Jesam i Žeđam; koautorsku zbirku soneta sa književnikom Rankom Pavlovićem Sonetne brojanice i zbirku izabranih ljubavnih pesama Pesma joj je drugo ime. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske.

Izvor K1

You may also like