Naslednici preminulih građana koji su bili nosioci prava na besplatne akcije mogu naslediti njihovo pravo na novčanu naknadu i akcije. To proizlazi direktno iz Zakona o pravu na besplatne akcije. Međutim, pitanja čitalaca Ozona otvorila su nekoliko važnih praktičnih problema: da li je dovoljno što je u ostavinskom rešenju naveden račun pokojnika u Poštanskoj štedionici, šta ako besplatne akcije uopšte nisu obuhvaćene rešenjem i šta se događa ako je ostavinska rasprava zakazana tek nakon septembarske isplate 6.000 dinara?
Najvažnije je odmah razjasniti: račun u banci i akcije nisu ista imovina, a nasleđivanje računa pokojnika ne znači samo po sebi da su naslednim rešenjem obuhvaćene i njegove akcije.
Zakon je jasan – pravo pokojnika mogu da ostvare naslednici
Član 4. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije uređuje upravo smrt nosioca prava.
Zakon propisuje da, u slučaju smrti osobe koja je podnela prijavu za upis u evidenciju nosilaca prava ili je već stekla status nosioca prava, njeni naslednici stiču, odnosno ostvaruju pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija, pod uslovima pod kojima bi ta prava ostvario pokojnik.
Dakle, smrt nosioca prava sama po sebi ne znači da ta prava nestaju.
Važna je, međutim, još jedna razlika: Zakon kaže da samo pravo na sticanje statusa nosioca prava nije nasledno. Nasleđuju se prava osobe koja je prijavu podnela ili je status već stekla – pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija.
„Nasledila sam račun u Poštanskoj štedionici – zar time nisam nasledila i akcije?“
Ne nužno.
Ovo pitanje postavila je čitateljka Ozona čiji je suprug preminuo. Ostavinska rasprava je završena, a u rešenju je navedeno da ona nasleđuje njegov račun u Poštanskoj štedionici. Kada se obratila banci, kaže da joj je rečeno da mora da pribavi dopunsko rešenje u kojem će biti navedene akcije.
Da bi se razumelo zašto, treba razlikovati dve stvari.
Bankovni račun je račun na kojem se vodi novac klijenta banke.
Akcije su finansijski instrumenti. One se vode na računu finansijskih instrumenata, a vlasništvo i prenosi evidentiraju se u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.
Zato činjenica da u ostavinskom rešenju piše da naslednik nasleđuje račun pokojnika u Poštanskoj štedionici ne znači automatski da je tim rešenjem nasledio i njegove akcije.
Centralni registar hartija od vrednosti zvanično objašnjava da se nasleđivanje finansijskih instrumenata sprovodi na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Prenos sa računa finansijskih instrumenata pokojnika na račun naslednika sprovodi član Centralnog registra kod kojeg se vodi račun pokojnika.
Zato je moguće da naslednik preuzme novac sa bankovnog računa pokojnika, a da akcije ipak nisu obuhvaćene tim ostavinskim rešenjem.
Šta ako su ostavinu završili, a akcije nisu navedene?
Ovo je verovatno najvažnije pitanje za veliki broj naslednika.
Ako se nakon pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju utvrdi da postoji imovina pokojnika koja tim rešenjem nije bila obuhvaćena, primenjuje se član 128. Zakona o vanparničnom postupku.
Prema toj odredbi, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, ne raspravlja se ponovo cela ostavina.
Ta imovina se novim rešenjem raspodeljuje na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.
U praksi se zato često govori o „dopunskom ostavinskom rešenju“ ili naknadno pronađenoj imovini.
Dakle, građanin koji je već završio ostavinu ne treba automatski da zaključuje da mora celu ostavinsku raspravu da pokreće od početka.
Kako naslednik dokazuje da je pokojnik imao besplatne akcije?
Za to postoji posebna zvanična procedura.
Ministarstvo privrede izdaje kopiju Potvrde o upisu u evidenciju nosilaca prava za besplatne akcije, koja je potrebna za ostavinsku raspravu.
Za izdavanje potvrde Ministarstvo traži:
- popunjen zahtev za izdavanje potvrde,
- fotokopiju izvoda iz matične knjige umrlih,
- fotokopiju lične karte jednog od naslednika,
- dokaz o plaćenoj taksi,
- punomoćje ako zahtev podnosi advokat.
Zahtev se može predati lično ili poštom Ministarstvu privrede u Beogradu.
Ministarstvo na svojoj zvaničnoj stranici objavljuje i obrazac zahteva i instrukcije za uplatu naknade.
Kada dobijete rešenje – sledeći korak je Poštanska štedionica
Ministarstvo privrede vrlo jasno navodi šta naslednik radi nakon što dobije rešenje o ostavini.
Potrebno je da se obrati Banci Poštanska štedionica, kao ovlašćenom brokeru, kako bi nasleđene akcije bile registrovane na ime naslednika u Centralnom registru hartija od vrednosti.
Dakle, postoje tri različita koraka:
1. dokaz da je pokojnik bio nosilac prava,
2. utvrđivanje ko to pravo nasleđuje,
3. sprovođenje prenosa akcija na naslednika u Centralnom registru.
Zato običan bankovni račun pokojnika ne treba poistovećivati sa vlasničkim računom na kojem se vode finansijski instrumenti.
„Moram ponovo kod notara zbog akcija – da li je to zaista potrebno?“
Ako akcije nisu bile obuhvaćene pravnosnažnim rešenjem, mora postojati odgovarajući naslednopravni osnov da bi one mogle biti prenete na naslednika.
Ali važno je precizno reći: Zakon o vanparničnom postupku ne predviđa da se zbog naknadno pronađene imovine cela ostavina ponovo raspravlja od početka.
Član 128. propisuje da se naknadno pronađena imovina novim rešenjem raspodeljuje na osnovu ranijeg rešenja o nasleđivanju.
To je značajna razlika za građane koji su već jednom prošli ostavinski postupak.
A koliko sve to košta?
Nekoliko čitalaca Ozona navodi da su morali ili da očekuju da će morati da plate različite takse – Ministarstvu privrede, u ostavinskom postupku i prilikom sprovođenja rešenja.
Zvanično uputstvo Ministarstva privrede potvrđuje da se uz zahtev za izdavanje potvrde prilaže dokaz o plaćenoj taksi, a Ministarstvo objavljuje instrukcije za uplatu.
Međutim, ne može se tvrditi da će svaki naslednik imati isti ukupan trošak niti da će svako platiti iznose koje pojedini građani navode u komentarima.
Troškovi zavise od konkretnog postupka i dokumentacije.
Takođe, naslednik ne reguliše nužno samo jednu isplatu od 6.000 dinara. Ako pokojnik poseduje akcije, predmet nasleđivanja mogu biti i same akcije i druga prava koja iz njih proizlaze.
Otac je preminuo u julu, a ostavinska rasprava je tek u oktobru – šta sada?
Jedan čitalac Ozona navodi da mu je otac preminuo u julu, dok je ostavinska rasprava, odnosno otvaranje testamenta, zakazano tek za oktobar.
Ako je pokojnik bio nosilac prava, činjenica da će ostavina biti održana posle septembarske isplate ne briše njegovo nasledno pravo.
Pre ostavinskog ročišta naslednik može da zatraži od Ministarstva privrede potvrdu o upisu pokojnika u evidenciju nosilaca prava za besplatne akcije kako bi to pravo bilo obuhvaćeno ostavinom.
Ministarstvo privrede čak posebno navodi da građanin koji traži hitno postupanje može uz zahtev da priloži kopiju poziva na zakazano ostavinsko ročište kao dokaz opravdanosti hitnosti.
Posle pravnosnažnog rešenja naslednik se obraća Poštanskoj štedionici radi sprovođenja nasleđa.
A gde je u svemu tome novih 6.000 dinara?
Ovo je deo koji treba odvojiti od ranijih besplatnih akcija.
Ministarstvo finansija je 7. septembra potvrdilo da građani koji već imaju status nosioca prava iz Akcionarskog fonda ne podnose novu prijavu. Njima će 6.000 dinara biti isplaćeno automatski.
Ostali punoletni građani koji ispunjavaju uslove prijavljuju se preko portala Uprave za trezor do 21. septembra.
Isplata je predviđena od 22. do 25. septembra.
Za naslednike je, međutim, ključno njihovo postojeće nasledno pravo po osnovu besplatnih akcija.
Šta ako ostavina nije završena do 22. septembra?
Tu dolazimo do pitanja za koje u javno dostupnim zvaničnim uputstvima još nema dovoljno precizno opisane tehničke procedure za svaku moguću situaciju.
Zakon jasno kaže da naslednici mogu ostvariti pravo pokojnog nosioca na novčanu naknadu i akcije.
Ali zvanična uputstva koja smo proverili ne objašnjavaju detaljno kako će konkretno biti tretirana septembarska isplata od 6.000 dinara ako je nosilac prava preminuo, a ostavinski postupak još nije pravnosnažno završen.
Zato građaninu čija je ostavinska rasprava zakazana za oktobar ne treba obećavati da će kao naslednik dobiti novac već 22. septembra.
Ono što jeste sigurno jeste da pravo pokojnog nosioca ne treba poistovećivati sa redovnom prijavom pokojnika na novi portal. Naslednik svoje pravo dokazuje kroz ostavinski postupak.
Kako prvo proveriti da li je pokojnik uopšte bio nosilac prava?
Pre plaćanja taksi i pokretanja postupka, naslednici mogu da provere da li je pokojnik uopšte imao status nosioca prava.
Ministarstvo privrede navodi da se provera statusa može obaviti:
- kod ovlašćenog brokera,
- na šalterima Banke Poštanska štedionica,
- u prostorijama Ministarstva privrede u Beogradu.
To je naročito važno za porodice koje nisu sigurne da li je pokojnik svojevremeno bio upisan u evidenciju nosilaca prava.
Najkraće – šta da uradite u tri najčešće situacije
U ostavinskom rešenju imate samo račun u Poštanskoj štedionici: to samo po sebi ne znači da su obuhvaćene i akcije. Proverite sadržinu rešenja i status akcija pokojnika.
Ostavina je završena, a akcije nisu obuhvaćene: pribavite potvrdu o pravima pokojnika. Zakon omogućava da se naknadno pronađena imovina raspodeli novim rešenjem na osnovu ranijeg rešenja o nasleđivanju – ne raspravlja se automatski cela ostavina ponovo.
Ostavinska rasprava tek predstoji: proverite da li je pokojnik bio nosilac prava i pribavite potvrdu Ministarstva privrede kako bi akcije i pripadajuća prava mogla biti obuhvaćena ostavinom.
Najvažnija poruka naslednicima jeste: bankovni račun, akcije i pravo na novčanu naknadu nisu jedna te ista stvar.
Zakon priznaje naslednicima pravo na novčanu naknadu i akcije preminulog nosioca prava, ali nasledstvo mora biti pravno utvrđeno, a prenos akcija potom sproveden u Centralnom registru.
Zakonski i zvanični izvori:
Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu – posebno član 4:
https://privreda.gov.rs/lat/dokumenta/propisi/zakoni/zakon-o-pravu-na-besplatne-akcije-i-novcanu-naknadu-koju-gradjani
Postupak Ministarstva privrede za naslednike besplatnih akcija:
https://privreda.gov.rs/usluge/potvrde/potvrde-o-besplatnim-akcijama
Zakon o vanparničnom postupku – član 128, naknadno pronađena imovina:
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_vanparnicnom_postupku.html
Centralni registar – postupak nasleđivanja finansijskih instrumenata:
https://www.crhov.rs/Home/Index/28
Ministarstvo finansija – aktuelna isplata 6.000 dinara:
https://www.mfin.gov.rs/sr/aktivnosti-1/mali-u-pono-poela-prijava-za-6000-dinara-do-sada-83000-prijava-1
