Ozon je Bojanovu humanitarnu priču pratio i prethodnih godina. Još 2025. godine trčao je Novosadski noćni polumaraton za Teodoru Matić, pozivajući ljude da umesto lajka pošalju humanitarnu SMS poruku. I nakon te trke nastavio je da kilometre posvećuje Teodori, a današnji Rumski polumaraton samo je nastavak priče koja traje godinama.
SREMSKA MITROVICA – Kada Bojan Selaković danas stane na start 8. Rumskog polumaratona, cilj neće biti samo sedam kilometara koje treba da istrči kao član štafete. Na njegovoj majici ponovo će biti ime jedanaestogodišnje Teodore, devojčice sa cerebralnom paralizom zbog koje je trčanje pre nekoliko godina dobilo još jedan smisao. Rumski polumaraton biće njegova osma humanitarna trka.
Bojan danas trči štafetu 3×7 kilometara sa Dobricom Miladinovićem iz Beograda, kolegom i prijateljem iz sveta suđenja, i Milanom Pavlovićem iz Sremske Mitrovice.
Prošle godine njihova štafeta završila je na šestom mestu. Ove godine prijavljeno je 12 štafeta.
– Voleli bismo da uđemo među prve tri. Treniramo, pa ćemo videti – kaže Bojan.
Ali rezultat nije cela priča.
Oni danas trče za Teodoru i Udruženje „Zelene cipelice“, koje okuplja i podržava decu sa cerebralnom paralizom.
PRIČA JE POČELA MNOGO PRE PRVE HUMANITARNE TRKE
Bojanova odluka da svoje trčanje poveže sa pomoći deci sa cerebralnom paralizom nije bila slučajna.
U njegovoj porodici cerebralna paraliza bila je deo svakodnevnog života.
– Moja sestra od strica je imala cerebralnu paralizu praktično ceo život, od svoje prve godine. Hteo sam da trčanje i sve to što radim spojim sa nečim lepim i korisnim – priča Bojan.
Razgovarao je sa sestrom Biljanom i pitao je postoji li u Sremskoj Mitrovici dete kome bi mogli da pomognu.
Tada je prvi put čuo Teodorinu priču.
Biljana je poznavala njenu majku Irenu još iz gimnazijskih dana. Bojan, međutim, nije želeo da bilo šta radi bez saglasnosti porodice.
– Rekao sam da prvo moramo da pitamo Irenu i Teodorinog oca da li su saglasni. Nisam želeo ništa da radim na svoju ruku.
Tako je počela priča koja traje već godinama.
Teodoru tada nije poznavao.
Najpre je znao samo njenu priču. Sa Irenom je razgovarao telefonom, a Teodoru je lično upoznao tek kasnije, nakon što je već počeo da trči i govori o njenoj borbi.
Danas Teodora ima 11 godina i od rođenja živi sa cerebralnom paralizom.
OSAM TRKA SA HUMANITARNIM CILJEM
Rumski polumaraton neće biti prvi put da Bojan na stazu izađe sa Teodorinim imenom.
Do sada je svoje učešće na osam trka povezao sa humanitarnom akcijom.
Trčao je dva Beogradska polumaratona, jednom štafetni Beogradski polumaraton, tri puta Novosadski noćni polumaraton, prvi put ove godine Mitrovački polumaraton, a ovo mu je drugo učešće na Rumskom polumaratonu.
Svaki put trčao je za Teodoru.
– Najvažnije mi je da istrčim, naravno. Ali nije poenta samo da završim trku. Hoću da ljudi vide za koga sam trčao i da se prikupi što više sredstava za tu osobu. Da li SMS porukama, preko žiro računa koji je na majici ili na neki drugi način – nije važno. Važno je da se pomogne.
PREKO SMS PORUKA PRIKUPLJENO OKO 60.000 DINARA
Bojan ne vodi preciznu evidenciju koliko je njegovim akcijama ukupno prikupljeno novca.
Poslednji podatak koji je dobio od Teodorine majke bio je da je putem SMS poruka prikupljeno oko 60.000 dinara.
Njegove objave stizale su i do kolega na poslu, koji su ih dalje delili.
Ipak, kaže da pomoć Teodori i drugoj deci ne treba posmatrati samo kroz novac.
– Nije sve samo finansijska pomoć. Teodora stalno ide na vežbe, preglede i terapije. Možda neko može da obezbedi banju, neku besplatnu terapiju, pomagalo… Postoje različiti načini da se pomogne.
Voleo bi, kaže, da se u priču uključi još ljudi.
Ne samo velikim donacijama.
„NEKOME ĆE POMOĆ I JEDNA MAJICA“
Na pitanje zbog čega mu je važno da pomaže ljudima koje ponekad pre toga nije ni poznavao, Bojan nema komplikovan odgovor.
– Mislim da svi treba da pomažemo. Da li SMS porukom, da li garderobom koju više ne nosimo… Nekome će pomoći ta majica. Treba pomagati ljudima, bez obzira na to da li ih poznajemo ili ne, jer ne znamo kakve su njihove priče.
Susret sa Teodorom dodatno je promenio njegov pogled na ono što porodice dece sa teškoćama prolaze svakoga dana.
– Mislim da je detetu teško, ali da je roditeljima možda još teže. Oni svoje dete gledaju svakoga dana i znaju kroz šta prolazi.
MOŽDA SLEDEĆA TRKA BUDE ZA NEKO DRUGO DETE
Iako je svih osam humanitarnih trka do sada posvetio Teodori, Bojan razmišlja i o tome da narednih godina svojim kilometrima pomogne i drugoj deci.
Voleo bi da mu se jave ljudi koji znaju porodicu ili dete kojem je potrebna pomoć, kako bi neka od narednih trka bila posvećena njima.
Teodora je bila početak priče, ali ideja ne mora da se završi samo na jednom imenu.
JOŠ DESETAK GODINA NA STAZI
A koliko još dugo planira da trči?
Bojan se nasmeje i kaže:
– Desetak godina sigurno. Nadam se.
Na trkama sreće i ljude znatno starije od sebe, koji mu pokazuju da godine same po sebi ne moraju da budu razlog za odustajanje.
Pamti svoj prvi Novosadski noćni polumaraton. Oko 16. kilometra već mu je bilo teško, a pored njega je trčao čovek od oko 60 godina.
– Rekao mi je samo: „Polako.“ I nastavili smo.
Tu trku završio je za oko sat i 39 minuta.
Danas će ponovo stati na start. Ovoga puta u Rumi, sa još dvojicom članova štafete i željom da poprave prošlogodišnje šesto mesto.
Ali plasman je samo jedan deo priče.
Jer za Bojana Selakovića trka se ne završava prolaskom kroz cilj.
– Najbitnije mi je da istrčim, ali nije poenta samo da završim trku. Hoću da ljudi znaju za koga sam trčao i da se prikupi što više sredstava. Kako god – SMS porukom, uplatom, bilo kako. Samo da se pomogne.
Selakoviću trčanje nije novo – još 2023. godine na 36. Beogradskom maratonu osvojio je treće mesto u štafetnom polumaratonu, nastupajući za ekipu NIS-a. Pored trčanja, godinama je vezan i za fudbal i suđenje, a trenutno je komesar za suđenje Gradske fudbalske lige Sremska Mitrovica.
KAKO MOŽETE POMOĆI TEODORI
Teodora Matić nalazi se među korisnicima Humanitarne fondacije „Budi human“, gde se sredstva prikupljaju za njeno dalje lečenje i rehabilitaciju.
Teodori se može pomoći slanjem SMS poruke:
490 na 3030
Prema trenutno dostupnim podacima Humanitarne fondacije, za Teodoru je do sada prikupljeno više od 1,55 miliona dinara, uz donacije u evrima, dok se sredstva kontinuirano koriste za potrebe njenog lečenja i rehabilitacije.
Teodorina majka Irena Matić u međuvremenu je osnovala i Udruženje građana „Zelene cipelice“, namenjeno podršci deci sa cerebralnom paralizom i njihovim porodicama. Među planovima udruženja su pomoć porodicama u kućnim uslovima, dostupnije terapije i, dugoročno, stvaranje rehabilitacionog centra u kojem bi na jednom mestu bili dostupni fizioterapeuti, logopedi, psiholozi i drugi stručnjaci.
