Mit o „režimskim“ medijima ne stoji. Gotovo svi učestvuju na istim javnim konkursima. Evo ko, koliko i zašto — i kako to sami možete proveriti.
„Ko dobija pare iz budžeta, taj je režimski.“
To se u poslednje vreme često ponavlja, ali istina je prosta: većina medija u Srbiji — od nacionalnih do lokalnih — finansira deo svojih projekata preko javnih konkursa.
To nije „kupovina poslušnosti“, već zakonski model koji omogućava da se podrže sadržaji od javnog interesa — emisije o kulturi, obrazovanju, zdravlju, manjinama.
Brojke koje ruše mit
KTV Zrenjanin – od 2015. do 2024. dobio oko 14 miliona dinara, prosečno 1,4 miliona godišnje, za lokalne emisije.
Danas (Beograd) – u istom periodu 29 miliona dinara, za lokalno novinarstvo i digitalni razvoj.
021 (Novi Sad) – 29,38 miliona dinara od 2015. do 2025, prosečno 2,9 miliona godišnje.
Sremske novine (Sremska Mitrovica) – od 2015. do 2025. godine, 60,8 miliona dinara, prosečno 5,5 miliona godišnje.
Ozon Media (Sremska Mitrovica) – od 2017. do 2025. 6,67 miliona dinara, prosečno 740 hiljada godišnje.
Sve ove brojke su javno dostupne.
Svako može da ih proveri — bez „veze“, bez insajdera, samo klikom miša.
Koliko medija zapravo ima u Sremskoj Mitrovici
Ako mislite da ih je „par“, prevarili ste se.
U gradu i okolini aktivno je više od deset registrovanih medija — televizije, radio stanice i portali.
A kad se dodaju i okolne opštine, Mitrovicu redovno pokriva više od dvadeset redakcija.
U toj mreži su TV Sremska, Gradska M TV, Sremski M radio, Moj Grad SM, SM Uživo, Sremske vesti, Mitrovica info, Ozon Media, Sremske novine, M novine i drugi.
Tu su i regionalni mediji – RTV AS Šabac, Radio Fruška Gora…
Kako običan građanin može sve to da proveri
Ne treba vam nikakav “insajder”. Sve stoji javno.
Na apr.gov.rs otvorite Registar medija i ukucajte ime medija – videćete ko ga vodi, kada je registrovan i koji tip ima.
Na media.gov.rs pogledajte sve konkurse za medije – spiskove, iznose i projekte.
Na budzetskiportal.gov.rs proverite isplate iz budžeta – koliko, kada i za šta.
Sve što je objavljeno – proverljivo je. Sve što nije – ne znamo.
Kako proveriti medije i njihovo finansiranje
Provera medija u APR registru
Idi na: https://www.apr.gov.rs
Gore u meniju izaberi „Registri“ → „Registar medija“.
Zatim klikni na opciju „Pretraga“.
U pretraživaču možeš da ukucaš:
- naziv medija (npr. „Sremske novine“, „Ozon Media“, „TV Sremska“),
- ili registarski broj, ako ga znaš (npr. NV000064).
Kada klikneš na rezultat, otvoriće se kartica medija.
Tu su javno prikazani sledeći podaci:
- naziv i osnivač medija,
- tip medija (štampani, radio, portal, TV),
- status (registrovan, brisan, neaktivan),
- matični broj firme (ako postoji),
- i datum kada je registrovan.
To znači da svaki građanin može videti ko stoji iza kojeg medija — bez ikakvih posebnih dozvola.
Ako je u pitanju portal ili lokalni medij, proveri da li ima i firmu u APR registru preduzeća (isti sajt, druga sekcija „Agencija za privredne registre“).
Tamo možeš videti i:
- delatnost,
- vlasničku strukturu,
- eventualne promene vlasnika.
Kako proveriti finansiranje — javni konkursi
Za sredstva koja mediji dobijaju iz javnih konkursa, koristiš tri zvanična izvora:
media.gov.rs
Zvanični sajt Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
U sekciji „Konkursi“ → „Sufinansiranje projekata“ možeš:
- pogledati svaku odluku o dodeli novca,
- skinuti spisak svih medija i iznose koje su dobili,
- proveriti datume i projekte.
Sve je javna informacija — dokumenti su dostupni u PDF formatu.
budzetskiportal.gov.rs
Zvanični državni portal Transparentnost trošenja javnog novca.
U pretrazi unesi naziv medija ili firmu (npr. Sremske novine doo).
Videćeš:
- kada je isplata izvršena,
- iz kog budžeta (grad, pokrajina, ministarstvo),
- i za koji projekat.
Ovaj portal pokazuje stvarne isplate iz budžeta, što znači da se može uporediti s onim što piše u konkursnim odlukama.
mtt.gov.rs
Na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija nalazi se arhiva konkursa — i za republiku, i za lokalne samouprave.
Tu se mogu proveriti stariji konkursi i izveštaji o realizaciji projekata.
Kako da povežeš sve podatke
Praktičan redosled:
- Na APR-u proveri da li je medij registrovan i ko ga vodi.
- Na media.gov.rs proveri da li je dobijao sredstva iz konkursa.
- Na budzetskiportal.gov.rs proveri kada i koliko mu je isplaćeno.
Mladi ne razlikuju “vlasništvo” od “finansiranja”
Većina mladih misli da ako medij nije u državnom vlasništvu, znači da je „nezavisan“.
Ali — vlasništvo i izvor finansiranja nisu isto.
KTV, kao i mnogi lokalni mediji, jeste privatna televizija, ali to ne znači da nema veze s budžetom.
Može da bude potpuno privatna po vlasništvu, a da učestvuje na javnim konkursima i dobija novac od države — što je zakonski, normalno i javno.
Problem je što to niko mladima nije objasnio jednostavno:
„To što neko dobija sredstva iz konkursa ne znači da ga država kontroliše. To znači da država plaća deo programa koji koristi građanima.“
Zakon im je apstraktan, a niko ga ne “prevodi”
Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da država mora da podrži projekte od javnog interesa.
Ali taj član zakona za prosečnog 20-godišnjaka ne znači ništa.
U školi, na fakultetu, pa ni u većini redakcija — niko to ne prevodi u običan jezik.
Zato mladi misle:
„Ako dobijaš pare iz budžeta — ti si njihov.“
Umesto da razumeju da:
„Ako pravdaš svaku paru i radiš projekat za građane — ti si deo javnog servisa, ne propagande.“
Medijski konkursi nisu vidljivi, pa ljudi misle da ih nema
Konkursi jesu javni, ali nekomunikativni.
Objave na sajtovima ministarstva izgledaju kao sudski pozivi — PDF od 60 stranica, bez objašnjenja.
Mlade generacije navikle su na kratke, vizuelne informacije.
Ako im informacija ne „iskače“ na mrežama, oni smatraju da ne postoji.
Zato mnogi ne znaju da, recimo, KTV iz Zrenjanina redovno dobija sredstva kroz konkurse (oko 14 miliona u poslednjih 10 godina) — jer to nigde ne vide, osim ako sami ne traže po portalu Ministarstva.
Lokalni mediji su nevidljivi u nacionalnom prostoru
Veliki mediji ne pišu o malima — osim ako nije skandal.
Mladi iz Beograda nemaju predstavu o KTV-u, kao ni oni iz Zrenjanina o, recimo, TV Forum iz Prijepolja.
Nema mapirane slike lokalnih medija, nema zajedničkog narativa.
Zato svaki lokalni medij deluje “ili nebitno, ili sumnjivo”.
A istina je da upravo ti mediji najčešće proizvode najviše javnog interesa za najmanje para.
Mladi veruju mrežama više nego sistemu
TikTok, Instagram i Telegram su im glavni izvori informacija.
A na mrežama dominiraju brzi narativi, često lažni: „svi su režimski“, „nema nezavisnih“, „sve je korumpirano“.
Bez znanja da postoji zakonski okvir, njima to zvuči ubedljivo.
To je medijski vakuum koji popunjava cinizam.
Medijska pismenost u Srbiji je deklarativna, ne primenjena
Postoje projekti, seminari, kampanje, ali to ne dopire do srednjoškolaca ni studenata van Beograda.
Niko ih ne uči da prepoznaju:
- razliku između komercijalnog oglašavanja i javnog finansiranja;
- da “država” nije isto što i “partija”;
- da postoji zakon koji definiše šta je projekat od javnog interesa.
Bez tog temelja, ostaje samo etiketa: “režimski” ili “nezavisni” — crno-belo, bez nijansi.
Napomena: Svi podaci navedeni u tekstu preuzeti su iz javno dostupnih registara — media.gov.rs, budzetskiportal.gov.rs i apr.gov.rs. Tekst ne sadrži vrednosne sudove, već se zasniva na proverljivim informacijama iz zvaničnih izvora.
