Novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti izazvao je brojne nedoumice, ali, kako tvrdi ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević, ovaj akt nije nova legalizacija, već način da se reši pravni status postojećih objekata.
„Ne izdaju se naknadne građevinske dozvole, niti se sprovodi legalizacija. Država samo evidentira šta postoji i ko je vlasnik, kako bi uspostavila pravnu sigurnost i punu evidenciju“, izjavila je Sofronijević.
Da potpuno razjasnimo, ne sprovodi se naknadna legalizacija niti ozakonjenje postojećih bespravno zagrađenih objekata, već se vrši formalizacija faktičkog stanja. To znači da država ne izdaje nikakve naknadne građevinske ili upotrebne dozvole, već evidentira postojeće objekte i vlasnike, kako bi se uspostavila pravna sigurnost i potpuna evidencija postojećih već izgrađenih nepokretnosti„, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofranijević na sednici Skupštine Srbije
Šta to znači u praksi za građane Srema
U praksi, ovaj zakon će omogućiti da se kuće, pomoćni objekti i imovina koji su godinama van evidencije, upisuju u katastar – čak i ako nisu izgrađeni po tehničkim standardima.
To se posebno odnosi na sela – gde veliki broj starih kuća, ambara, šupa ili garaža nikada nije bio zvanično ucrtan.
Vlasnici će moći da prijave te objekte i upišu pravo svojine, što znači da ih mogu naslediti, prodati ili koristiti kao zalog za kredit.
Za razliku od dosadašnje legalizacije, sada se ne traže tehnička dokumentacija, projekti ni urbanistički uslovi, već samo dokaz da objekat postoji.
Ministarka je istakla da se novi zakon bitno razlikuje od ranijih postupaka legalizacije, koji su zahtevali ispunjavanje brojnih urbanističkih, tehničkih i administrativnih uslova.
Po novim pravilima, vlasnici nemaju obavezu pribavljanja građevinske dokumentacije – njihov objekat se samo upisuje kao postojeća imovina, bez potvrde da je građen po standardima.
„Upis prava svojine ne znači da je objekat tehnički ispravan, već da je pravno prepoznat kao imovina vlasnika. Istovremeno, taj vlasnik preuzima odgovornost da objekat održava u skladu sa zakonima i propisima“, objasnila je Sofronijević.
Dodala je da građevinski inspektor i dalje ima jedinu zakonsku nadležnost da, u slučaju bespravne gradnje, donese rešenje o rušenju objekta.
Ona je naglasila da ovaj zakon ne abolira nikoga i da ne donosi privilegije, već ima za cilj da uvede red i pravnu sigurnost u evidenciju postojećih objekata.
Naknada – 100 evra, a mnogi oslobođeni
Za evidentiranje je propisana jedinstvena naknada od 100 evra, kojom se može registrovati i osnovni i pomoćni objekat.
Međutim, socijalno ugroženi građani i porodice sa troje i više dece biće potpuno oslobođeni plaćanja.
Pravna sigurnost, ali ne i „ozakonjenje“
Važno je razumeti da upis u katastar ne znači da je objekat tehnički ispravan niti da ima građevinsku dozvolu.
Država time samo priznaje da objekat postoji i da ima vlasnika.
Vlasnik preuzima obavezu da svoj objekat održava u skladu sa zakonom, posebno u pogledu bezbednosti i stabilnosti.
Cilj je, kako navodi ministarka, da se stvori tačna evidencija svih objekata jer trenutno država „ne zna“ za milione njih koji su nikli bez papira.
„Da li smo spremni da porušimo dva miliona kuća? Naravno da nismo. Ali možemo ih popisati, evidentirati i uvesti red“, rekla je Sofronijević.
Vodič: šta građani treba da pripreme
Građani koji žele da upišu svoj objekat po novom zakonu treba da pripreme sledeće:
- Lični dokument vlasnika (lična karta ili pasoš)
- Dokaz o vlasništvu nad zemljištem – ugovor, nasledničko rešenje ili izvod iz katastra
- Opis objekta – godina izgradnje, površina, namena (kuća, šupa, ambar, garaža itd.)
- Fotografije objekta (poželjno, ali ne obavezno)
- Popunjen zahtev koji će se predavati u lokalnoj službi za katastar ili elektronski putem portala eKatastar
Prilikom prijave, građani će biti obavešteni da li podležu plaćanju fiksne naknade od 100 evra ili su oslobođeni (socijalne kategorije, višečlane porodice).
Ovim zakonom država pokušava da pravno „uvede u sistem“ realnost na terenu, posebno u manjim mestima gde se objekti decenijama grade bez dozvola.
Za mnoge građane Srema to će značiti lakši put do upisa kuće, nasledstva ili kredita, ali bez iluzije da time postaju „legalni“ u građevinskom smislu.
