Pre samo desetak godina, ideja da se kuća greje pomoću klime zvučala je gotovo neverovatno. Danas je situacija potpuno drugačija – inverter klime postale su standard, a sve više domaćinstava u Sremu i širom Srbije prelazi upravo na ovaj vid grejanja.
Stručnjaci kažu da su jeftinije od norveških radijatora, a da pritom troše znatno manje električne energije od termoakumulacionih peći. Obične, stare klime – koje su ranije radile bez inverter tehnologije – danas se gotovo i ne proizvode, jer ne ispunjavaju nove energetske standarde.
„Inverter klima je sada broj jedan. Greje brzo, ravnomerno i ne troši mnogo. Ljudi ih sve češće uzimaju kao glavni sistem grejanja, a ne samo kao pomoćni“, objašnjava majstor koji se bavi ugradnjom i servisom klima uređaja više od 15 godina.
Najčešća greška korisnika je stalno paljenje i gašenje uređaja. Na taj način klima troši više struje, jer svaki put mora da „nadiđe“ temperaturni jaz i ponovo dostigne željeni stepen toplote.
„Bolje je da klima radi stalno, ali na umerenoj snazi. Tako troši manje i održava stabilnu temperaturu“, savetuju serviseri.
Pranje filtera na svake četiri nedelje i servis barem jednom godišnje produžavaju vek trajanja uređaja i obezbeđuju efikasan rad, naročito u hladnim danima.
Računica – koliko zapravo košta grejanje klimom
Za domaćinstvo od 60 kvadrata, koje se greje 8 sati dnevno tokom 30 dana:
| Vrsta grejanja | Prosečna potrošnja | Cena struje (din/kWh) | Mesečni trošak |
|---|---|---|---|
| Inverter klima | 3 kWh po satu → 720 kWh mesečno | 12,9 din/kWh | oko 9.300 din |
| TA peć | 6 kWh po satu → 1.440 kWh mesečno | 12,9 din/kWh | oko 18.600 din |
| Norveški radijator | 5 kWh po satu → 1.200 kWh mesečno | 12,9 din/kWh | oko 15.500 din |
Dakle, inverter klima troši i do 50% manje struje u poređenju sa TA peći, što znači uštede i do 9.000 dinara mesečno po prostoriji.
Ako se grejete celu zimu (5 meseci), to je preko 40.000 dinara uštede godišnje — gotovo koliko košta nova klima srednje klase.
Savremeni inverter uređaji bez problema rade i na temperaturama nižim od -20°C. Kada spoljna jedinica počne da se zaleđuje, klima automatski ulazi u defrost režim – kratko odmrzavanje koje sprečava kvarove.
Ako je uređaj prljav, ovaj režim se češće aktivira, pa je redovno čišćenje ključno za optimalan rad.
EKO gas i nova generacija uređaja
Nove inverter klime više ne koriste freon, već eko gasove koji su bezbedniji za okolinu i doprinose manjoj potrošnji.
Efikasnost im je impresivna – za 1 kilovat utrošene struje, klima daje i do 6 kilovata toplotne energije.
Drugim rečima, inverter klima troši duplo manje od TA peći i norveških radijatora, uz viši komfor i precizniju regulaciju temperature.
Poređenje troškova grejanja (realni uslovi u Srbiji)
| Sistem grejanja | Efikasnost (COP) | Mesečni trošak (60 m²) | Napomena |
|---|---|---|---|
| Inverter klima | 3–5 | 8.000–12.000 din | Najisplativije rešenje |
| TA peć | 1 | 16.000–20.000 din | Velika potrošnja struje |
| Norveški radijatori | 1 | 14.000–18.000 din | Lako korišćenje, ali skupi |
| Pelet / drva | – | 9.000–15.000 din | Zavisno od cene ogreva |
Nekada luksuz, danas standard – inverter klime postale su najisplativiji način grejanja za prosečno domaćinstvo u Srbiji.
Uz pametno korišćenje i redovno održavanje, ovaj sistem donosi niže račune, veću energetsku efikasnost i stabilnu toplotu tokom cele zime.
