Sremska Mitrovica – Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje). Veruje se da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Hadu, a u isto vreme „na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice“.
Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota.
Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.
Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi „nekome krenulo“.
2 komentari
U noći pre nego što je umro, Hrist je odredio da se drži jedna sasvim drugačija proslava. On je svojim učenicima ponudio jednostavno jelo koje se sastojalo od hleba i vina i zapovedio im: „Činite ovo meni u spomen“ (Luka 22:19, NS).
Dakle, Hrist je želeo da se obeležava uspomena na njegovu smrt, a ne na vaskrsenje. A koliko često to treba činiti? Isus je svoje jelo poslužio u noći jevrejske Pashe — godišnjeg praznika kad se slavilo oslobođenje Izraelaca iz Egipta (Matej 26:19, 20, 26—28). Očigledno je da Isus imao nameru da Pashu zameni godišnjim posluživanjem ovakvog spomen—jela. Isus nije zapovedio slavljenje ni Uskrsa ni bilo koje druge slave.
‘Veruje se da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Hadu’.
Isus Hrist je bio zamena za uobičajeno pashalno jagnje, koje se u hramu u Jerusalimu klalo i prinosilo za razne vrste greha
za pojedince i ceo narod (Izlazak 12:5; Otkrivenje 14:1).
Zanimljivo je da je Bog naredio sledeće Mojsiju:,,Ništa od toga (jagnjeta) ne ostavljajte do jutra, a ako nešto ostane do jutra, to spalite.“ (Izl.12:10).
Logično je da nikakva duša ili deo jagnjeta nije preživeo. Pošto je i Hrist bio samo savršeni čovek, ni neki duhovni deo njega nije mogao otići u hades, jer takvo mesto ne postoji i pogrešno se prevodi sa pakao. Ispravnije bi bilo prevesti tu i hebrejsku reč šeol sa opšti grob čovečanstva, a gehena sa potpunim uništenjem svake nade u ponovni život. Pošto Bog ne može da laže i vara, Isus je bio u šeolu tri dana potpuno mrtav i nesvestan bilo čega i koga (Propovednik 9:5,10). Nigde nije postojao. Nakon toga Bog je trećeg dana dezintegrisao njegovo ubijeno telo i ponovo iz ničega stvorio Isusa na nebu kao moćno duhovno biće što je Isus i bio pre nego je Bog njegov životni obrazac preneo u matericu jevrejske device Marije koja ga je normalno rodila i posle njega imala sa Josifom odnose i dobili su još dece (Matej 13:55). Nema nikakve misterije oko svega toga, samo treba slediti biblijski prikaz. U njemu se nigde ne spominje dogma o trojstvu i uvek se na mnogo mesta govori da je Hrist bio ubijen, da ga je Otac i Bog Jehova uskrsnuo i dao mu čast veću od časti bilo kog anđela. Uvek i sam Hrist napominje da je Otac veći od njega i da mu je Sin podložan (Jovan 14:28; 15:20; 1. Kor. 15:28). Bog je za sebe zadržao samo da sluša molitve, koje ljudi treba da upućuju u ime Isusa Hrista (Ps. 65:2; Jovan 14:14).
Komentari su zatvoreni.