Zadužuje samo onaj ko mora

Od strane Ozon
0 komentar

SREMSKA MITROVICA. Narodna banka Srbije je u četvrtak za još 25 procentnih poena podigla referentu kamatnu stopu, a u obrazloženju ove odluke Izvršni odbor je naveo da očekuju da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. 

Dodaju da bi nakon toga, inflacija trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je na Kopaonik biznis forumu izjavila da ima razloga za optimizam i da projekcije pokazuju da bi krajem ove godine inflacija trebalo da bude duplo niža nego početkom ove godine, kada je premašila 15 odsto. 

Ona je rekla da se na globalnom nivou očekuje dalje postepeno smirivanje globalnih inflatornih pritisaka, a da se povrat inflacije u granice cilja od oko 3 plus / minus 1,5 odsto očekuje sredinom sledeće godine. 

Guvernerka je napomenula i da su rizici projekcije manje izraženi i da postoji mogućnost da inflacija tokom 2023. i 2024. godine bude niža od projektovane.

Zbog rasta kamata nisu samo uvećani troškovi otplate pozajmica onim korisnicima koji su ih uzeli ranije, već je poskupelo zaduživanje i za one koji tek treba da podignu kredite. 

Predsednica Izvršnog odbora AIK banke Jelena Galić je za Euronews Srbija rekla da je došlo do blagog usporavanja kreditne aktivnosti od početka godine, ali da se, kada su u pitanju klijenti ove banke, to ne odnosi na stambene kredite. 

Ona je istakla i da je rast kredita u prošloj godini u Srbiji bio 7 odsto, dok je u Evropskoj uniji bio 4,6 procenata.

„U tom smislu je jače usporavanje došlo na tržištu EU nego kod nas. Pozitivno je da rast ostvaren u kreditiranju privrede, odnosno korporativnog sektora. Kada govorimo o stanovništvu nije izostao rast u delu stambenih kredita. S jedne strane to znači da ljudi ulažu u neku investicionu potrošnju, a s druge, da će postojati zamajac za dalji nastavak poslovanja i trendove u građevinarstvu. Pošto je građevinarstvo jedan od pokretača svih ostalih sektora industrije onda se može očekivati, naravno, da ćemo i pre izaći iz krize“, rekla je Galić.

Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić je rekao za Euronews Srbija da bi tako velike odluke, poput uzimanja stambenih kredita možda trebalo odložiti, ali napominje da se to odnosi na one koji imaju taj luksuz da ne moraju da uzmu kredit.

„Neke projekcije pokazuju da će kamatne stope i dalje nastaviti da rastu i to najverovatnije do trećeg kvartala, a možda i kasnije. Posle tog pika očekujemo pad, ali je problematično što taj pad neće biti tako strm, kao što je bio ovaj galopirajući rast koji smo imali u prethodnih godinu dana“, rekao je Stakić za Euronews Srbija.

Euribor od kojeg zavisi i visina kamate za stambene kredite je 3,192 odsto, dok je Belibor od kojeg zavisi cena keš kredita u dinarima na 5,5 odsto. 

Kamatne stope za keš kredite su, prema podacima NBS krajem prošle godine bile oko 12,5 odsto. Kada bi sada uzeo keš kredit od 200.000 dinara na 24 meseca, klijent bi morao da plaća mesečnu ratu od oko 9.400 dinara.

Kada su u pitanju stambeni krediti, kamate idu od 2,89 odsto plus šestomesečni euribor. 

Po kalkulatoru NBS, za iznos kredita od 120.000 evra i rokom otplate od 30 godina klijent bi sada morao da ima učešće oko 24.000 evra, rata bi mu bila oko 570 evra. Inače, kamata na stambene kredite se u proteklih godinu dana udvostručila, sa 3 do 4 odsto sada ide i iznad 7 odsto.

Banke su značajno pooštrile kriterijume za odobravanje pozajmica, pa za stambene kredite pojedinim klijentima, koje smatraju rizičnim, traže učešće i do 30 odsto. 

Pritom je gotovo nemoguće pronaći ponudu sa fiksnom kamatnom stopom, koja je sigurna, ali u ovom trenutku veoma nepovoljna i ide i do 12 odsto.

Stručnjaci napominju da su ovakve kamatne stope rezultat inflacije, podizanja baznih kamata, ali i prekomernog štampanja novca u poslednjih 15 godina.

Iz međunarodnih institucija, ali i iz Narodne banke Srbije, nagoveštavaju usporavanje inflacije polovinom godine, što bi trebalo da stabilizuje i rate kredita. Dok se to ne desi, predstoji nam dalje zatezanje kaiša i veći izdaci za otplatu pozajmica.

Trenutno se zadužuje samo onaj ko mora, jer su kamatne stope porasle, a time su i krediti poskupeli. 

Stručnjaci smatraju da ovaj period nije pogodan za uzimanje pozajmica i poručuju građanima da se strpe još nekoliko meseci. 

Vreme jeftinog novca je iza nas, a ni ekonomisti, ni bankari se ne usuđuju da kažu koliko će trajati trend skupog zaduživanja.

Euronews Srbija

Možda Vam se svidi i