Vanja Zorić: Život bez gimnastike ne može da zamisli

Od strane Ozon
0 komentar

SREMSKA MITROVICA. Sve što je postigla u prelepoj sportskoj disciplini, rezultat je talenta, ali i ogromnog rada.

Talentovana devojčica Vanja Zorić iz Sremske Mitrovice ima trinaest godina, a sportsku gimnastiku trenira pola svog života. Trenira u Sremskoj Mitrovici a putuje i na treninge u Novi Sad, a to koliko je uspešna i posvećena govori činjenica da je na prvom Državnom prvenstvu na koje je izašla osvojila pojedinačno drugo mesto sa samo deset godina. Medalje i pohvale od samog početka Vanja osvaja na takmičenjima sa svojim klubom i školom koju pohađa – „Jovan Jovanović Zmaj“ Sremska Mitrovica.

Gimnastikom je počela da se bavi sa navršene tri godine u grupi devojčica svog uzrasta.

– Na gimnastiku me je mama upisala sa tri godine, nisam ja tada imala svest o bilo kakvom sportu, sećam se da je to za mene bila igra. Odlazila sam na gimnastiku redovno, tri puta nedeljno i igrala se – rekla je Vanja.

Šta je gimnastika otkrivam sa svojih sedam godina kada sam videla kakav je to spoj elegancije i akrobatike

– Treninzi nam dosta uključuju snagu, potrebno je dosta snage za izvođenje raznih poteza koje mi prikazujemo. Prva stvar koju krenete učiti ukoliko se upišete na gimnastiku jeste špaga, ova akrobacija je broj jedan, uči se jedna varijacija pa druga, lakša pa teža naravno. Za gimnastiku je potrebno malo biti i nadaren, smatram da je rad, trud i zalaganje najveći pokazatelj ali opet neko prosto ne može fizički da postigne neku gipkost koju ja imam.

Gimnastika je jedini sport koji sam ikad trenirala, nemam želju da se oprobam u nekom drugom sportu

– Kao mala nastupala sam za svoju školu dok me mama nije upisala u „Partizan“. Gimnastika je jedini sport koji sam ikad trenirala, od malena nemam čak ni želju da se oprobam u nečemu drugom, na internetu i TV-u pratim sportove kao što su atletika, većinom su to Olimpijski sportovi, nemam neku želju za ostalim sportovima. Na gimnastici sam se pronašla, radim svoje uvežbane skokove, špage, razna istezanja, gredu, razboj, parter, preskok i tako dalje. Kada je sve „regularno“ treniram tri puta nedeljno po dva sata ali kada se pripremamo za takmičenje dolazimo i više puta nedeljno i više sati, sve zavisi od stepena takmičenja, naše pripremljenosti o onoga što ćemo prikazivati na takmičenju.

Prvo Državno takmičenje, velika trema a nagrada: druga mesto

– Moje prvo ozbiljno takmičenje je Državno prvenstvno u Kostolcu pre dve godine kada sam otišla sa svojom ekipom, zanimljivo je da je u gimnastici konkurencija veća u Vojvodini nego u svim ostalim krajevima naše države. Pri dolasku na samo takmičenje uhvatila me je trema kojoj sam pokušavala da se suprotstavim sve vreme, niko od nas nije ni mislio da će nešto da osvoji, hteli smo samo da naše akrobacije izvedemo onako kako treba. Kada smo izašli, suprotstavila sam se svojoj tremi i pobedila, osvojila sam pojedinačno drugo mesto.

Mlada gimnastičarka radi na sebi, osim u svom gradu trenira i u Novom sadu.

– Često odlazim i u Novi Sad na treninge, naš trener vozi mene i drugaricu, u Novom Sadu idemo u „Sokolsko društvo“, tamo se mnogi spremaju za Svetska prvenstva, iako meni nekada ne bude dan, ne snalazim se dobro ili slično, kada sam tamo uvek mogu da pogledam ljude koji se ovim sportom bave čitav život, odlazak tamo mi je uživanje.

Na naše pitanje da li teško isprati tempo treninga i škole, Vanja je rekla da škola ne trpi. Vanja je odlična učenica koja balansira između sporta i školskih obaveza.

– Trenažni proces i sve što se dešava u mom sportskom životu uopšte ne utiče na moj život izvan sale, u školi sam odličan đak, rano sam shvatila da je najbitnije organizovati vreme, sve radim po nekom „pravilniku“. Planiram da upišem sportski smer u Gimnaziji, to mi uvek prvo padne na pamet ali nisam sigurna, imam uspehe iz prirodnih nauka, konkretno iz fizike i iz srpskog.

Vanja ima i svoju veliku podršku – mamu, tatu i mlađeg brata.

– Drago mi je što je moja porodica meni uvek podrška, zajedno sa mamom, tatom i mlađim bratom.

Vanja Zorić bi svim svojim vršnjacima preporučila da se bave sportom, ne mora gimnastika, jer sport vas uči odrastanju, kolegijalnosti i odgovornosti.

Možda Vam se svidi i