SREMSKA MITROVICA. Aleksandar Jovanović (18), iz Sremske Mitrovice, koji izašao iz porodične kuče 15. aprila, još uvek se vodi kao nestao, 15 dana kasnije.
Sutra je praznik, ne radi se, ljudi se pripremaju za proslavu, opuštaju se, to su dani koji služe za opuštanje, osmeh, trudimo se da zaboravimo sve boli… za mene je ovo samo još jedan dan bez mog Aleksandra, započinje priču Aleksandrov otac.
Prošlo je 15 dana bez mog Saše. Ne mogu vam reći koliko mi je teško, moj sin je nestao, tražimo ga svaki dan, pomažu nam prijatelji. U stalnom kontaktu sam sa ljudima koji traže moje dete. Mozaik Aleksandovog odlaska i ove tragedije još nisam sklopio.
Otac mladog Mitrovčanina tvrdi da ga i nakon petnaest dana muči isto pitanje:“Gde je Aleksandar?“.
– Moj sin je imao planove za budućnost. Želeo je da upiše fakultet, bio je nasmejan a sada ga nema. Da nema mojih prijatelja da me svakodnevno drže i moje porodice, ne znam kako bih. Evo pored mene je i Luka. Svima je teško. Tražimo ga, češljamo Savu. Ne znam kako i koga da molim da traže mog sina- kaže Slobodan.
Kako tvrdi njegovi prijatelji se nude da krenu u potragu, svakodnevno. Danas je izašao jedan čamac, na njemu Aleksandar i Toma. Oni su danas od jutra češljali Savu, sutra kreće nova ekipa i kako kažu, neće stati. Žena Sandra zove u pola noći Šabac i ostale policijske stanice, gde prolazi Sava. Svuda isti odgovor, prijavljen je nestanak, nisu ga našli. Najgore je kada čujem, tu rečenicu, kaže Slobodan.
Slobodan se iskreno zahvaljuje svima koji traže njegovog sina.
– Sutra ponovo u potragu u šest ujutru kreću dva čamca, ne mogu da rečima opišem koliko sam zahvalan ljudima na ovome, traže mog Aleksandra, bez umora.
Razgovarao je Slobodan i sa prijateljima svog sina. Niko od njih ne zna zbog čega se Aleeksandar odlučio na ovaj korak. Luka, njegov brat, nisu rođeni ali kao da jesu, noćima ne spava.
– Nemam nadu da je samo otišao. Ko bi nestao na petnaest dana i da se ne javlja. Ja se često budim, teško mi je, nekada ga vidim kako sedi na stolici a nema ga. Samo želim da ga nađemo- priča Luka, Aleksandrov vršnjak.
Potragu čamcima i apelima na građane i nadležne će nastaviti, kaže otac, jer ne može drugačije.
– Svestan sam, sve su mi objasnili, podvodno traganje i vađenje utopljenika iz nabujalih reka, za ronioce je izuzetno kompleksan i naporan posao, za koji su, pre svega, zaduženi profesionalci. Problematično to što je nivo reke visok ali i što se sa sigurnošću ne može znati šta se desilo. Nije utvrđeno da je Aleksandar skočio sa mosta. Da nije, više za mene nema nade. Ja ga moram naći, nema mi druge, već je deo moje duše sa njim, ma gde bio, priča otac Slobodan.
Dodaje, da je svaka pomoć dobrodošla, on je neće odbiti.
Za Aleksandrom Jovanovićem se vodi potraga, on se smatra nestalim.
