Na današnji dan postavljena bista heroja sa Košara Milenka Božića

Od strane Ozon
0 komentar

SREMSKA MITROVICA/LAĆARAK. Pre godinu dana, 10. aprila 2022. godine, u Laćarku svečano otkrivena spomen-bista Milenku Božiću, junaku sa Košara, koji je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Obeležje junaku sa legendarne karaule, koji je braneći otadžbinu poginuo na Vaskrs 11. aprila 1999. godine, rad akademskog vajara Zorana Kuzmanovića iz Smedereva, postavljeno u centru Laćarka, pored zgrade Mesne zajednice.

Milenko Božić je heroj sa Košara koji ne bi smeo da bude nikada zaboravljen. Rođen je u Laćarku 7. februara 1979 godine.

Mladi Božić, jedan od 108 srpskih sokolova koji su ostali na večnoj straži svojih Metohije i Srbije, viteški čuvajući svaku stopu zemlje, poginuo je 19. dan od početka NATO agresije. Časno je izvršavao povereni mu borbeni zadatak, a meci šiptarskih terorista ustrelili su ga na položaju na Opljazu kod Musine kuće. Bio je to treći dan od početka bitke na Košarama, koju su, na Veliki petak, 9. aprila 1999, pokrenuli teroristi tzv. OVK, podržani NATO avijacijom i regularnim trupama Vojske Albanije.

Sećanje na Milenka, kao i pisma koja je slao sa Košara, danas, osim saboraca, čuvaju i neguju njegovi prijatelji i komšije, koji su i pokrenuli inicijativu da dobije spomen-bistu u centru Laćarka. Saborci kažu da za strah nije znao, a sugrađani sa kojima je proživeo tih svojih samo 20 leta, pamte ga po vrednoći i plemenitosti. Kažu da ga detinjstvo nije mazilo i da je zato morao brzo da odraste. Rano je ostao bez majke, a posle njene smrti Milenko se sa ocem Boškom i bratom Anđelkom, koji je od rođenja bolestan, bavio zemljoradnjom i za nadnicu vredno radio mnogo drugih poslova kako bi preživeli u nedaćama ratnih devedesetih godina.

Milenko je na žalost za veoma kratko vreme ostao bez bake a nedugo zatim i bez majke. Da nesreća nikada ne dolazi sama govori i činjenica da mu nakon majke umire i deda. Anđelko, njegov stariji brat koji je osoba sa posebnim potrebama i otac ostaju da se bave zemljoradnjom i da se bore kako bi preživeli u toku ratnih devedesetih. Kako bi pomogao svojoj porodici, posle završene srednje škole odmah se zapošljava u svojoj struci, mesarskoj. Nadimak Kunc je dobio po svom idolu, švajcarskom fudbaleru Štefanu Kuncu. Milenko je držao do tradicije i gledao da ispoštuje sve kako dolikuje. S obzirom na uslove u kojima je živeo, nije bilo lako organizovati ispraćaj, pa je Milenko radio prekovremeno kako bi sakupio novac za bitan dan, njegov ispraćaj. Kada je odlazio u vojsku, 1998. godine, bio je srećan što je ispraćaj spremljen kako je želeo i što odlazi na dugo iščekivano odsluženje vojnog roka.

Vojsku je služio prvo u Zaječaru kao graničar. Nakon obuke, biva prekomandovan u 53. granični bataljon Prištinskog korpusa karaula Košare. Od odlaska u vojsku septembra 1998. godine nikada nije dolazio na odsustva. Sa drugarima kontaktirao je preko pisama. U pismima koje je slao nije se žalio niti pokazivao strah. Pisao je, da je uvek spreman da pomogne državi pa makar to značilo da mora da pokloni i svoj život.

Poginuo je u toku izvršenja borbenog zadatka od strane šiptarskih terorista, na Opljazu kod Musine kuće na Vaskrs 11. aprila 1999. godine. Sa njim su tada poginuli i vodnik Ivan Vasojević, Darko Bjelobrk, Predrag Bogosavljević i major Lister.

Odlikovan je ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Otac Boško gubitak sina nikada nije mogao da preboli i posle nekoliko godina, umro je od tuge. Milenkov stariji brat Anđelko, posle očeve smrti ostao je sam da se stara o domaćinstvu i da čuva sećanje na Milenka kao i svi njegovi drugari iz Laćarka.

Možda Vam se svidi i