SREMSKA MITROVICA. Branislava Blajvaz, nastavnica Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ i savetnik- saradnik za fiziku Školske uprave Novi Sad, učestvovala je na 40. republičkom seminaru o nastavi fizike, gde je predstavila rezultate istraživanja u oblasti nastave fizike.
Reč je o istraživanju realizovanom u saradnji sa Školskom upravom Novi Sad, na temu „Zašto je fizika najomraženiji predmet na Maloj maturi?“ sa ciljem utvrđivanja uzroka slabog odabira fizike na završnom ispitu i mogućnosti otkrivanja koraka koje treba sprovesti u narednim godinama radi povećanja broja učenika koji će birati fiziku.
„Školske 2022/23. godine u Republici Srbiji prema redovnom planu i programu završni ispit Mala matura polaže 64470 učenika. Do kraja januara učenici su imali mogućnost odabira predmeta koji će polagati kao treći test. Statistika sprovedena na nivou Republike Srbije pokazala je da je najveći broj učenika odabralo biologiju 38%, geografiju 28%, istoriju 16%, dok je hemiju i fiziku odabralo svega 9% i 8% učenika. Imajući u vidu poražavajuće rezultate statistike koja je pokazala da je fizika na poslednjem mestu u učeničkom odabiru na Maloj maturi, te da fizika ima imidž „teške i dosadne“ nauke koja se bavi apstraktnim pojmovima koje je teško zamisliti, a koji fiziku prati na svetskom nivou, istraživač je postavio studiju sa ciljem utvrđivanja slabog odabira fizike za treći završni test“, objašnjava nastavnica fizike Branislava Blajvaz i dodaje da je studija realizovana u pet osnovnih škola Grada Sremske Mitrovice na uzorku od 357 učenika osmog razreda.
Učenici su popunjavali onlajn upitnik koji se sastojao od 15 pitanja otvorenog i zatvorenog tipa, podeljenih u tri bloka. Prvi blok od sedam pitanja bio je namenjen svim ispitanicima sa ciljem utvrđivnja načina odabira i pripreme trećeg predmeta koji će polagati na Maloj maturi. Drugi blok od četiri pitanja bio je namenjen učenicima koji nisu odabrali fiziku kao treći predmet, dok je treći blok od četiri pitanja bio namenjen učenicima koji su odabrali fiziku kao treći predmet na Maloj maturi. Učenici su u drugom i trećem bloku odgovarali na pitanja koja su vodila do ostvarivanja cilja istraživanja.
Prema njenim rečima, rezultati istraživanja sprovedenog u mitrovačkim školama, su pokazali nepostojanje statistički značajnog odstupanja u odnosu na razultate dobijene na nivou Republike Srbije. Poredak odabira predmeta za treći test završnog ispita ostao je isti, pri čemu se pojavila veća procentualna razlika između biologije, koja je na vodećem mestu i preostalih predmeta, pogotovo fizike. Naime, na nivou Grada Sremska Mitrovica, kao treći test završnog ispita, fiziku je odabralo svega 4% ispitanika.
Došlo se do zaključka da učenici generalno smatraju da fizika, bez obzira što je jedna od fundamentalnih nauka, nema veze sa većinom usmerenja u okviru srednjeg obrazovanja, da su treći predmet birali prema obimu i „lakoći“ gradiva, te da imaju nisku motivisanost za učenje fizike, kao i da treći test žele da aktivno pripremaju tri meseca pred završni ispit, uz podršku predmetnih nastavnika. „Mali procenat koji je dobijen za fiziku, prema mišljenju ispitanika ne zavisi nužno od obima i težine gradiva, te nivoa stečenog znanja već i truda nastavnika koji realizuju nastavni proces“, ističe Blajvaz.
Napominje da su najčešći odgovori za neodabir fizike zapravo niska postignuća iz fizike, koja su posledica rada u „drugačijim“ uslovima koji su pratili realizaciju nastave u prethodne tri školske godine ili nedostatka samopouzdanja u primeni prethodno stečenog znanja.
Na osnovu dobijenih rezultata, kako navodi Blajvaz, ocenjeno je da nam predstoji još posla u obrazovnom sistemu po pitanju jačanja nivoa znanja i postignuća učenika u pomenutoj oblasti, ali pre svega promena u organizaciji i realizaciji pripremne nastave sa ciljem lakše i uspešnije pripreme učenika za završni test.
Grad domaćin 40. Republičkog seminara o nastavi fizike ove godine je Sokobanja, a stručnoj javnosti se od 18. do 20. aprila predstavilo oko pedeset autora i predavača iz naše zemlje.
