Počinju izvršenja: Za dug od 1.000 dinara mogu vam zapleniti i 10 puta skuplje stvari

Od strane Ozon
0 komentar

Neretko se dešava da građanima zbog banalnog duga i neplaćene kazne zakucaju izvrštelji na vrata. Osim za komunalne usluge, građani mogu biti utuženi za razna dugovanja poput kazne za parkiranje, kasko osiguranja, kredita u banci, kreditne kartice, neplaćenih računa… Tačnije, gde god postoji ugovorni odnos.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju jedino je predviđena potpuna zaštita porodilja i dece, tako što se od izvršenja izuzimaju sva primanja kojima se uređuje finansijska zaštita porodice.

Čak i ako primate minimalac može vam se uzeti jedna četvrtina zarade u postupku izvršenja.

Zakon ne predviđa najmanji iznos duga zbog kojeg se može pokrenuti izvršni postupak. Teoretski gledano, poverilac bi mogao da pokrene prinudno izvršenja čak i ako dug iznosi 5 ili 10 dinara, ali tvakvi slučajevi u praksi nisu zabeleženi. Bar zasad.

Ukoliko vam se, recimo, izda dnevna karta za parking koju ne platite na vreme, JKP Parking servis ima pravo da pokrene postupak prinudne naplate.

U tom slučaju dužnik mora da plati ne samo glavnicu duga, već i zateznu kamatu, troškove izvršitelja i troškove advokata.

U takvim slučajevima dug se višestruko povećava. Umesto 1.800 dinara, dužnik mora da plati čak oko 14.000.

Naravno, najstrašnija opcija za svakog dužnika je mogućnost prodaje stana ili kuće zbog neplaćenog duga. Ipak, to se ne može dogoditi zbog duga od „samo“ 14.000 dinara.

– Jedna od novina koju je predvideo Zakon o izvršenju i obezbeđenju jeste zabrana prodaje nepokretnosti za dug koji je nastao iz komunalnih usluga ili srodnih ukoliko je potraživanje poverioca manje od 5.000 evra. Zakon u cilju zaštite dužnika predviđa i načelo srazmere. Da li će doći do prodaje nepokretnosti zavisi prvenstveno od odnosa između visine duga i vrednosti nepokretnosti. Ukoliko dug iznosi 10.000 evra, a vrednost nepokretnosti 15.000, svakako da može doći do prodaje. S druge strane, nepokretnost vrednosti 30.000-40.000 evra ne može prodati zbog duga od 200-300 evra – kaže za „Blic“ advokat Đorđe Dimić.

Brojne polemike i dalje izaziva deo zakona prema kojem izvršitelji mogu da vlasnicima stana popisuju stvari, iako dužnici nisu oni već njihovi podstanari, ili bilo ko ko je prijavljen na njihovoj adresi.

– Stvari koje mogu biti predmet prodaje su samo one koje su u vlasništvu izvršnog dužnika. Zakon je predvideo prigovor kojim vlasnik stana traži da se stvari koje su njegovo vlasništvo izuzmu od izvršenja. Prigovor će svakako biti usvojen ukoliko vlasnik određenim dokazima dokaže pravo vlasništva – kaže Dimić.

S druge strane, izvršitelji imaju pravo da popisuju stvari i bez prisustva dužnika, ali obavezni su da ga obaveste o tome.

– Neke od pokretnih stvari koje se ne mogu zapleniti su odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu izvršnog dužnika, zatim hrana i ogrev koji su dužniku potrebni za tri meseca, kućni ljubimac… Ako su predmet novčana potraživanja, onda su od izvršenja izuzeta primanja koje dužnik ostvaruje na ime socijalne zaštite, primanja na osnovu nezaposlenosti, primanja na osnovu finansijske podrške porodicama sa decom… – kaže Dimić.

Možda Vam se svidi i