Projekat rekonstrukcije Pozorišta „Dobrica Milutinović“ u Sremskoj Mitrovici je spreman, a lokalna samouprava, trenutno radi na tome da obezbedi potrebna novčana sredstva kako bi ista mogla da startuje.
Pozorište je smešteno zgradi zajedno sa bibliotekom koja ima tradiciju dugu 150 godina, a u sklopu te zgrade se nalazi i Galerija „Lazar Vozarević” – objasnio je za Dnevnik, načelnik za sport i kulturu Vasilj Ševo. – Do sada smo uradili fasadu sa sve tri strane, a novac je obezbedilo Ministarstvo kulture i informisanja. Međutim, ostala je unutrašnjost da se uredi. Scena je manja nego što bi trebala biti, što utiče na kvalitet predstava, a krovna konstrukcija je u lošem stanju.
Pozorište, jedino profesionalno u Sremu, poslednji put je renovirano 1995. godine, i zato je to za grad prioritetan projekat u oblasti kulture. Kako je objasnio načelnik Uprave za kulturu i sport Sremske Mitrovice Vasilj Ševo u planu je da se unutrašnjost u potpunosti renovira.
Sremska Mitrovica ima osam ustanova kulture i Zavod za zaštitu spomenika kulture, ustanovu regionalnog tipa, koja brine o nepokretnom kulturnom nasleđu.
Planiramo da podignemo novi Dom kulture u blizini Sportskog centra, gde bismo objedinili sve ustanove tog tipa. Dom bi imao i malu pozorišnu scenu i bioskop – najavio je Ševo i pojasnio da je odlučeno da se gradi novi objekat jer nijedan postojeći ne može da bude prilagođen toj nameni. – Nastojimo da baštinimo bogato kulturno nasleđe koje ima Sremska Mitrovica. Zbog toga je bitno da se projekti dobro pripreme, da znamo šta hoćemo i koliko će to koštati. Tek onda možemo da konkurišemo za pokrajinska i republička sredstva.
Iako nema zvaničnih dokaza može se prilično sigurno utvrditi da je na tlu Sremske Mitrovice bilo pozorišnog života još u staro, rimsko doba. Zato se može reći da je Pozorište „Dobrica Milutinović“, mada ustanovljeno tek posle Drugog svetskog rata, nastalo je na tradiciji pozorišnog života Sremske Mitrovice, staroj više vekova i predstavlja jednu od najznačajnijih vrednosti građanske kulture druge polovine 19. veka i prve polovine 20. veka.
Prvi poznati trag amaterskog pozorišnog života u Sremskoj Mitrovici zabaležen je 1842. godine, kada je prikazan komad „Knez Lazar“. Takođe su i revolucionarni događaji 1848/49. godine u Austriji i skupljanje pomoći za Srbe iz krajeva postradalih u sukobima bili neposredan povod za obnovu pozorišnog života u gradu.
Pozorište danas pored saradnje koju ima sa pozorištima i kulturnim ustanovama iz zemlje sarađuje i sa ustanovama koje su svojim delovanjem otvorene prema svim vidovima obrazovanja i pomoći društvu u svim njegovim sferama od ekologije do zaštite ljudskih prava.
Pozorište „Dobrica Milutinović“ je 2013. godine stupilo i na međunarodnu teatarsku scenu izvođenjem predstave „Raskol Rodiona Romanoviča“ u režiji Dragana Jovičića-Jovića i izvođenju Jelene Janković i Vladimira Balašćaka na međunarodnom festivalu „Čovek – teatar“ u Čeljabinsku u Ruskoj federaciji. To nije prvi put da Pozorište gostuje u inostranstvu. Ulična predstava „Commedia dell’arte“ putovala je širom Evropa krajem 80-tih godina, a 2001. godine predstava „Stolice“ u režiji Radoslava Milenkovića i izvođenju Eve Ras i Blastimira Đuze Stojiljkovića gostovala je u Švedskoj.
Dana 27. marta 2023. godine Pozorište „Dobrica MIlutinović“ obeležiće 78 godina postojanja.
Srpski dom je građevina koja svojim položajem, dimenzijama i stilskim karakteristikama predstavlja jedno od najreprezentativnijih zdanja u gradu.
Podignut je 1895. godine sredstvima Srpske pravoslavne crkvene opštine u Mitrovici, a prema projektu Vladimira Nikolića, pridvornog arhitekte patrijarha Georgija Brankovića. Izvođački deo posla je izveo zemunski graditelj Franja Jenč.
Zgrada je oblikovana akademski sa elementima neorenesanse i neobaroka. U zavisnosti od potreba i istorijskih okolnosti, u Srpskom domu su bile smeštene različite institucije, najpre Srpska građanska čitaonica i Srpsko pevačko crkveno društvo koje su imale presudan kulturno-prosvetni značaj u istoriji grada. potom se tu smestilo i udružeNje zanatlija, kafana i hotel.
Početkom Prvog svetskog rata u njoj je bio smešten glavni štab austrijske vojske, a u tornju crkve osmatračnica.
Prilikom bombardovanja srpske atriljerije, 9. septembra 1914. godine, izbio je požar u kome je teško stradao i Srpski dom. Tom prilikom je uništena kupola.
Po završetku rata, zgrada je obnovljena i napravljena je nova kupola u obliku zvona koja je stilski odudarala od preostalog dela građevine.
Raskošna, neobarokna kupola koja danas nadvisuje ugaonu rundelu izvedena je tek 90-tih godina XX veka i danas predstavlja prepoznatljiv reper u vizuri grada.
Dnevnik/Ozon
