Postoje ljubavi za koje se uvek nađe vremena. Postoje i ljubavi u kojima, i pored bolova, uvek odjekuje smeh.
Nebojša Dabić rođen je u 1994. godine u Trebinju, u Sremsku Mitrovicu doseljava se 2001. godine. Doselio se u Sremsku Mitrovicu, gde je pohađao školu “Slobodan Bajić Paja”, zatim Medicinsku školu koja mu je obeležila dalji tok života. Mitrovčani ga znaju po vrtoglavom uspehu u Mixed Martial Arts, a njegova priča daje mladima primer da upornost i vežbanje dovode do rezultata i napretka.
Često ga možete videti na stranicama medija gde se nalaze njegove fotografije iz ringa ali i u apoteci gde uz osmeh pomaže starijim građanima, savetima i lepom reči.
Prvenstvo Srbije u kik boksu: Dabić i Žeravić osvojili medalje – Ozon Media
U prvom kolu MMA lige dva treća mesta za MMA Bezbednost – Ozon Media
Mitrovački kik bokseri osvojili zlato i plasman u finale! – Ozon Media
Doselio sam se ovde jer mi je otac vojno lice, dobio je prekomandu u Sremsku Mitrovicu pa svi zajedno dolazimo u Sremsku Mitrovicu, gde sam upisao prvi razred osnovne škole. Završio sam osnovnu školu ”Slobodan Bajić Baja“, posle toga upisujem Medicinsku školu, farmaciju, hteo sam da nastavim i farmaceutski fakultet, međutim odustajem od toga i upisujem fizičku hemiju zbog forenzike, dao sam tri godine i ispisao se iz razloga što se nisam snalazio, došle su neke razne uslovnosti i ja nisam hteo da pristanem.
U vremenu poremećenih društvenih vrednosti, kada su mladima često uzori estradne zvezde i učesnici rijaliti emisija, ovaj mladić krenuo je na više strana, ušao u sport pred pandemiju, bio odličan đak i student. Kako sam kaže, studiranje je na „time-outu“ ali s obzirom na uspehe u sportu, verujemo da će i ovde uskoro staviti pozitivnu „tačku“. Kako jedna naša stara poslovica kaže: Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Sportom sam se oduvek bavio, ali se ni u jednom nisam zadržao. Bilo je tu fudbala, košarke… Prvo sam kao sva deca trenirao fudbal, bilo nas je trojica kojima je išlo fantastično, samo jedan od nas je završio u „Vojvodini“ kao kapiten mlađe ekipe, posle toga treniram malo košarku. 2019. godine prvi put se susrećem sa MMA sportom preko svog prijatelja Nebojše Bojića s kojim se družim od detinjstva, jedno vreme nisam hteo da idem, onda sam otišao na dva-tri treninga i krenula je korona, od onoga što sam naučio za dva-tri treninga, radio sam individualno.
Nebojša Dabić se Mixed Martial Arts-om bavi samo tri godine a na takmičenjima je postigao više nego odlične rezultate.
Izlazio sam na takmičenja, pobeđivao sam i gubio, to je ono što vas izgradi. Radio sam sa težim protivnicima od mene i sa boljim protivnicima od mene, to je u svakom sportu tako. Oni koji se bave ovim sportom treba da ima sportski duh, da se ne plaši, da ima čvrst karakter i veru u sebe. Nebojša kaže da ga bavljenje sportom ispunjava. Redovni treninzi pomažu u boljoj koncentraciji i disciplini, a to je potrebno i u vreme rada u apoteci. Ako si sportista, redova i voliš sport, nema onda problema ni tokom školovanja a i kasnije kada se zaposliš. Za MMa kažu da je veština koja se koristi samo u klubu i na takmičenjima, a van toga se ne sme primenjivati. Međutim ovaj sport, kao i svi sportovi pravi disciplinovanog pojedinca što se odrazi u svakom aspektu života.
Deset merim jednom sečem što se tiče svega, pogotovo kada je reč o ponašanju. Naučio sam da sam individualac, pronašao sam svoj put u sportu. Kada si uporan, nađeš ono šta ti odgovara.
Ovaj sport volim jer je individualni, sve zavisi od vas, vi ste taj koji određuje sve, dok u fudbalu i košarci nije tako. Dešavalo mi se da igram loše pa da me ekipa izvuče i obrnuto, to mi se nije dopalo, hteo sam sam da se pokažem. Polako, sa mojim treninzima dolazi do mojih prvih ”ozbiljnijih“ i ”jačih“ sparinga, u početku kao i svako, žmirkao sam, sklanjao se, nisam se snalazio, momci su sa mnom radili slabije, znali su da sam početnik, bez obzira na to, vremenom sam se trudio da idem napred, da se trudim i pored udaraca da ”guram“ napred. Tokom korone napredovao sam u tolikoj meri da sam naučio odbrane od bacanja i svoj ”stand up“ toliko unapredio da više niko nije želeo sa mnom da ulazi u razmene kada je u pitanju kik boks. Naravno, u svakoj sali ima momaka koji su jači i bolji ali se dosta rade i tehnike, prosto se ”šteluje“ trening.
Nebojša nije odustao od treninga jer nije više mogao, čak ni onda kada je to značilo povredu, on je prestao sa borbama u ringu ali ne i u životu. Borbu prebacuje na posao, a naučeno koristi kako bi bio dobar u svom poslu i istovremeno treningom ove borilačke veštine sebi stvara uslove da ima i dodatnu zaradu.
Prestao sam da treniram zbog posla, nisam mogao da se uskladim. Radim u jednoj apoteci u Sremskoj Mitrovici i volim svoj posao. Imao sam dosta povreda, leđa, zadnje lože, skočnog zgloba, ometalo me je to u svakodnevnom funkcionisanju. Teško da uskladim svoj posao i da se bavim ovim sportom, trudio sam se da trčim na treninge, ali umorim se na poslu i to nije to. Sada sam redovno u smenama u apoteci ali i radim dodatni posao kao obezbeđenje u jednom kafiću u Sremskoj Mitrovici. Da nisam trenirao, ne bih imao ovu mogućnost, da dodatno zaradim.
Koliko takmičenja u ovom sportu donose pozitivnih, a koliko negativnih stvari u životu
Negativno sigurno ništa, sve sam to na kraju doživeo kao lekciju iz koje naučiš nešto. Pozitivno je to što kroz ovaj sport naučiš šta nećeš. U sportu upoznaš slične ljude i to je dobro. Sad znam kako to funkcioniše, to je put koji zahteva puno truda i vremena, ali zahteva i kompromise. Treba ići polako, da gradiš ono što ti odgovara i kada stanem iza toga da možeš da kažeš, da sam to ja.
Kada se saberu sve obaveze, ovom mladom čoveku ostaje malo vremena za društveni život.
Trudim se da to malo slobodnog vremena što imam provedem sa prijateljima. Smatram da nisam na gubitku ako se ne izlazim svakog vikenda. Srećan sam i ispunjen i sve je kako treba. Dosta sam izlazio pre, sada je to sve slabije…
Nebojša Dabić osim sporta i posla u apoteci voli i putovanja. To je sledeća borba u koju se upušta. Strast prema putovanjiva je još nešto što planira da ga u budućnosti „ponese“.
Volim da putujem, kada bih imao novca, sve bih iskoristio da putujem svakodnevno, Sremsku Mitrovicu volim ali volim i da putujem. Oduvek znam da su putovanja moja strast. Kao mlađi niko od drugara nije delio sa mnom ovu želju, sada kako sam stariji, ostvarujem sebi svoje ciljeve i želje. Bila mi je želja da odem u Dubai, to sam ostvario, putovanje me je baš obeležilo, prvenstveno zbog ljubaznosti ljudi a onda i ogromnih građevina koja samo tamo mogu da se vide. Nisam mnogo putovao, do sada sam obišao pet zemalja, ali ne stajem. Italija je zemlja u kojoj bih živeo…
Davno je rečeno da onaj ko nešto hoće, nađe način, a onaj ko neće, nađe izgovor. Moglo bi se reći da i ova izreka, kao i mnogo šta drugo, dolazi do punog izražaja upravo kod ovog mladog čoveka. Uspeh nije pravi ako se sam ne potrudiš, moto je Nebojše Dabića i kako sam kaže za sve postoji vreme, ako si dovoljno uporan, uspećeš. Uvek se znalo – ili ćeš biti na ulici ili ćeš se baviti sportom (sobom).