Ko je najugroženiji na poslu tokom ekstremnih temperatura i kako se zaštititi od štetnih posledica vrućine

Od strane Ozon
0 komentar

Još jedan toplotni talas ovog leta može da ima štetne posledice na stare i bolesne ljude, ali i na one koji rade fizički zahtevne poslove na otvorenom.

Temperature više od 35 stepeni mogu da imaju štetan uticaj na različite društvene grupe, a najugroženiji su stari ljudi, hronični bolesnici, deca i trudnice.

Najčešća stanja su sunčanica, toplotni stres, to jest toplotna iscrpljenost i toplotni udar.

Sunčanica nastaje posle prekomernog izlaganja dela tela, najčešće glave i vrata sunčevim zracima.

Pojavljuju se glavobolja, vrtoglavica, zujanje ušima, a moguć je i gubitak svesti.

Tokom preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnog vazduha javlja se toplotna iscrpljenost.

Ova stanje karakteriše pojačano znojenje, grčevi u mišićima, glavobolja, povraćanje, pad krvnog pritiska, malaksalost i gubitak svesti.

Najopasnija pojava je toplotni udar – on ne nastaje samo usled izlaganja sunčevim zracima, već i kao posledica dejstva vlažnog i pregrejanog vazduha.

Pored ljudi koji obavljaju fizički zahtevne poslove na otvorenom, kao što su građevinski radnici ili poljoprivrednici, ugroženi su i oni koji rade u neadekvatno rashlađenim i loše provetrenim prostorijama poput kuhinja, pekara, magacina i fabričkih pogona u kojima postoje visoke peći.

Ako se nalazimo u pregrejanom automobilu, javnom prevozu ili stanu i tu smo ugroženi, a da ne spadamo ni u jednu ugroženu kategoriju. Nagla promena temperature prilikom izlaska iz veoma hladnih prostorija napolje je takođe opasna.

Optimalna temperatura za rad u zatvorenom je između 18 i 28 stepeni, što se postiže klimatizacijom.

Ljudi koji obavljaju srednje težak fizički rad, na primer u magacinima ili proizvodnim halama, rade i na nižim temperaturama, jer nose posebne radne uniforme.

Svima je preporučeno da na poslu tokom vrelih dana nose laganiju odeću, napravljenu od prirodnih materijala.

Ljudi koji rade napolju treba da nose šešir ili kapu, kako bi se zaštitili od direktne sunčeve svetlosti.

Rad na visokoj temperaturi: Šta piše u zakonu?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da je poslodavac dužan da obezbedi sve mere bezbednosti na radnom mestu i u okolini.

Poslodavac treba da proceni rizik po zdravlje zaposlenih, da vidi ko radi na otvorenom, a onda da propiše odgovarajuće mere, kako bi se rizik smanjio i izbegle štetne posledice.

Najčešće se misli na ljude koji rade na gradilištima, postoje i druga radna mesta koja mogu biti rizična tokom toplih dana i kao na primer ljudi koji obavljaju kurirske delatnosti.

Preporukom Vlade Srbije iz 2007. poslodavcima se savetuje da kada su temperature iznad 36 stepeni reorganizuju posao, tako da radnici ne rade u periodu od 11 do 16 časova.

Da li postoji maksimalna temperatura na kojoj se rad obustavlja?

Ne.

Srpski zakoni ne propisuju zabrane rada tokom visokih temperatura.

Postoji situacija kada može da se proglasi elementarna nepogoda kad su ekstremno visoke temperature, a to reguliše Zakon o vanrednim situacijama.

U sklopu vremenske prognoze, Republički hidrometereološki zavod objavljuje i meteo alarme za dodatno objašnjavanje vremenskih prilika i njihovih posledica na život ljudi.

Pored žutog alarma, koji ukazuje da vremenske pojave nisu neuobičajene, ali zahtevaju oprez, postoje i narandžasti (vreme je opasno za ljude i životinje) i crveni alarm (vrlo opasno vreme, neophodno slediti naredbe državnih službi).

Možda Vam se svidi i