Umesto meda prodao šećerni sirup vrtiću

Od strane Ozon
0 komentar

JAVNA je tajna da se na tržištu godinama prodaje sve i svašta sa etiketom meda, ali dva poslednja slučaja posebno su uzburkala javnost.

Naročito lažni med koji pakuje Poljoprivredno gazdinstvo Vučenović iz Srema, a koji je stigao u Predškolsku ustanovu u Aleksincu. Zaposleni u vrtiću su ga naručili na tenderu, a posumnjali su u njegov kvalitet zbog neobične gustine i specifičnog ukusa bombona.

Nadležni i dalje istražuju kako je vlasnik ovog „preduzeća“ falsifikovao papire i gde je sve ubacio šećerni sirup umesto meda. Pošto je štampao različite lažne etikete, ali sličnog dizajna, u Upravi za veterinu apeluju na građane da obrate pažnju i prijave sve sumnjive slučajeve.

Uz falš med iz vrtića u Aleksincu, superanaliza meda kompanije „Med Hani“ iz Vučaka kod Smedereva, pokazala je da je u više od 25 odsto bagremovog i lipovog meda ovog proizvođača pronađen šećer. Rezultati su utvrdili da je reč o šećerima kukuruza i šećerne trske. Med, inače, ne sme da sadrži nikakve dodate šećere, osim onih koje pčela sakupi.

Šećerni sirup, međutim, iako je ilegalno dospeo do tržišta, sasvim je legalno ušao i „pobedio“ na tenderu Dečje ustanove „Lane“ u Aleksincu. Tek kada su zaposleni u kuhinji, primetili da je suviše redak i da ima čudan miris, obaveštene su nadležne inspekcije.

ZALIHE meda iz prethodne dve godine su zbog dobrih cena skoro u potpunosti izvezene. Prošla godina će biti upamćena kao ona sa najvećim izvozom meda u istoriji Srbije, gledano u novčanom iznosu. Ukupan izvoz bio je više od 13 miliona evra.

Ipak, iste godine imamo i najveći uvoz. Nabavili smo 611.406 kilograma meda, u vrednosti od 1,5 miliona evra. Prosečna izvozna cena je bila 4,85 evra, a uvozna tek 2,46 evra.

– Kada bude bila završena analiza meda na tržištu siguran sam da će neispravno biti 95 odsto proizvoda – ističe Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. – Verujem da će biti otkriveni i drugi proizvođači koji su prodavali vrtićima lažan med. Oni bez problema dobijaju na tenderima, jer kao i ovaj u Aleksincu, kilogram bagremovog meda ponude za 270 dinara, plus PDV. Papir trpi sve i niko to ne kontroliše. Oni na analizu daju jedan med, a isporuče nešto sasvim drugo. Osoba koja je vrtiću prodala med nema ni košnice, ni pogon za proizvodnju meda.

Prema rečima Živadinovića, nije šećer jedino što se nađe u medu. Tu su i veštačke boje, razne kiseline, može da bude prokuvan, pa se tada stvara materija koja u malim količinama nije štetna, ali jeste ako se proizvod konzumira duže i jede više.

– Kod nas ne može da se uradi analiza na sve šećere i to što ga med sadrži ne znači da je to jedino što ima u sebi, a ne bi trebalo – smatra Živadinović. – Ali, kad vidimo da tegla bagremovog meda košta 500 dinara i da je skoro 30 odsto u njemu šećer, pitam se šta je ostatak, za te pare. Med koji je kupila predškolska ustanova bi trebalo da bude povučen, on je nelegalan, čak je izmišljen i broj pakovanja na etiketi.

I dok iz SPOS apeluju da se med ovih proizvođača ne kupuje i prijavljuje gde god ga ima, potrošači su i u utorak mogli bagremov i lipov med – „Med Hani“ da pazare u radnjama zdrave hrane u Beogradu. Očigledno, nadležni nisu uspeli da obaveste sve o lažnom medu ili trgovci ne mare, kako bi povratili uloženi novac u robu.

TRGOVCIMA SKUP PRAVI

PREDSEDNIK Saveza pčelarskih organizacija Srbije kaže da ova organizacija od pčelara otkupljuje kilogram bagremovog meda za 793 dinara, tako da on u prodaji mora da dostigne cenu od 1.500 i više dinara.

– Nijedan trgovinski lanac nije hteo da sarađuje sa nama, jer oni prodaju jeftin med – govori Živadinović. – Daju im dobar rabat i lepo zvuči med od 500 dinara za kilogram. Potrošači kupuju, jer računaju da je kontrolisano, a nije.

Izvor: novosti.rs

J. Subin

You may also like