Svetski dan borbe protiv side

Od strane Ozon
0 komentar

Prvi decembar se širom planete, od 1988. godine, obeležava kao Svetski dan borbe protiv side.

Otkako se pojavila 1981. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, ova bolest je odnela više od 30 miliona života, dok je preko 75 miliona ljudi bilo inficirano. Prema podacima UNAIDS-a u svetu 37.7 miliona odraslih i dece živi sa HIV-om (virusom humane imunodeficijencije), a broj inficiranih je u stalnom porastu.

Međutim, broj obolelih od side (sindroma stečene imunodeficijencije) i broj smrtnih ishoda su u značajnom padu, što je pre svega rezultat uspešne anti-HIV terapije.

Situaciju sa virusom u Srbiji približio je prof. dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije i predsednik asocijacije HIVAS.

„Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i kliničari drugih specijalnosti – epidemiolozi, virusolozi, farmakolozi, internisti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, ali do 2019. godine nisu bili formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. HIVAS, osim aktivnosti koje sprovodi tokom cele godine u Srbiji, stalno koordinira rad i sa stručnjacima iz regiona, kako bi što efikasnije i u što kraćem roku epidemija HIV infekcije bila stavljena pod potpunu kontrolu u celom regionu”, istakao je stručnjak.

Na skupu povodom Svetskog dana borbe protiv side, održanom u Beogradu, rečeno je da je u Srbiji maksimalno 1.200 osoba zaraženih HIV-om, a da je novoinficiranih oko 200 osoba. 

Što se obolelih od side tiče, brojevi su daleko precizniji.

„U ovoj godini 34 osobe imaju dijagnostikovan AIDS a sedam osoba je umrlo. Još tri osobe su umrle inficirane HIV-om ali nisu umrli od AIDS-a već od nekih drugih bolesti koje nisu povezane sa HIV-om. Od 120 novodijagnostikovanih osoba u ovoj godini, najviše je u regionu Vojvodine – 46, zatim u Beogradu – 41, a ostale su u drugim delovima Republike Srbije“, navela je prim. dr Danijela Simić, sa Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“.

Sida (AIDS) je poslednji stadijum infekcije HIV-om i nastaje tako što ovaj virus dospeva u krvotok preko sperme, presemene tečnosti, krvi, vaginalnog sekreta ili majčinog mleka, a onda se vezuje za CD4 i T-limfocite, nakon čega ulazi unutar ćelije, ugrađuje se u njihovo jedro i počinje da se reprodukuje.

Kad broj CD4 limfocita padne ispod kritičnog nivoa i kad se pojave infekcije, dolazi sida. Ukoliko se ne koriste lekovi, HIV infekcija najčešće postaje sida u periodu od oko 10 godina. Ukoliko se antiretrovirusni lekovi ipak koriste, odlaže se period trajanja infekcije i ulazak u fazu bolesti. Zbog toga je pravovremeno otkrivanje HIV infekcije izuzetno bitno.

Treba znati da se HIV može preneti sеksuаlnim оdnоsоm bеz zаštitе (аnаlni, vаginаlni i оrаlni sеks, pri čеmu nајvеći rizik nоsi nеzаštićеni аnаlni sеksuаlni оdnоs), sа zаrаžеnе majke nа dеtе (u tоku trudnоćе, pоrоđаја i dојеnjа), kao i razmenom igаlа i špricеvа kod intravenske upоtrеbе narkotika.

U retkim situacijama, pod odgovarajućim nepovoljnim okolnostima, može se preneti pоljupcеm u ustа, pri tеtоvirаnju, pirsоvаnju ili prilikom rаzmеnе pribоrа zа ličnu higiјеnu које је prеthоdnо koristila оsоbа која živi sа HIV-om.

Ipak, HIV se nikako ne može preneti na sledeće načine – boravkom u istој prоstоriјi, sоciјаlnim kontaktom, dоdirоm, rukovanjem, zagrljajem, kаšljаnjеm ili kijanjem, preko znoja ili suza, pоljupcеm u оbrаz, kоrišćеnjеm istоg kupatila ili tоаlеtа, kоrišćеnjеm istog pribоrа zа јеlо koji je koristila osoba inficirаnа HIV-оm, kоrišćеnjеm istе pоstеljinе ili peškira, kontaktim sа prеdmеtimа nа јаvnim mеstimа, krišćеnjеm istоg bаzеnа ili sаunе, prеkо živоtinjа ili ubоdоm insekata, niti kоnzumirаnjеm hrаnе којu је priprеmilа HIV pоzitivnа оsoba.

Otkako se pojavila 1981. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, ova bolest je odnela više od 30 miliona života, dok je preko 75 miliona ljudi bilo inficirano. Prema podacima UNAIDS-a u svetu 37.7 miliona odraslih i dece živi sa HIV-om (virusom humane imunodeficijencije), a broj inficiranih je u stalnom porastu.

Međutim, broj obolelih od side (sindroma stečene imunodeficijencije) i broj smrtnih ishoda su u značajnom padu, što je pre svega rezultat uspešne anti-HIV terapije.

Situaciju sa virusom u Srbiji približio je prof. dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije i predsednik asocijacije HIVAS.

„Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i kliničari drugih specijalnosti – epidemiolozi, virusolozi, farmakolozi, internisti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, ali do 2019. godine nisu bili formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. HIVAS, osim aktivnosti koje sprovodi tokom cele godine u Srbiji, stalno koordinira rad i sa stručnjacima iz regiona, kako bi što efikasnije i u što kraćem roku epidemija HIV infekcije bila stavljena pod potpunu kontrolu u celom regionu”, istakao je stručnjak.

Na skupu povodom Svetskog dana borbe protiv side, održanom u Beogradu, rečeno je da je u Srbiji maksimalno 1.200 osoba zaraženih HIV-om, a da je novoinficiranih oko 200 osoba. 

Što se obolelih od side tiče, brojevi su daleko precizniji.

„U ovoj godini 34 osobe imaju dijagnostikovan AIDS a sedam osoba je umrlo. Još tri osobe su umrle inficirane HIV-om ali nisu umrli od AIDS-a već od nekih drugih bolesti koje nisu povezane sa HIV-om. Od 120 novodijagnostikovanih osoba u ovoj godini, najviše je u regionu Vojvodine – 46, zatim u Beogradu – 41, a ostale su u drugim delovima Republike Srbije“, navela je prim. dr Danijela Simić, sa Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“.

Sida (AIDS) je poslednji stadijum infekcije HIV-om i nastaje tako što ovaj virus dospeva u krvotok preko sperme, presemene tečnosti, krvi, vaginalnog sekreta ili majčinog mleka, a onda se vezuje za CD4 i T-limfocite, nakon čega ulazi unutar ćelije, ugrađuje se u njihovo jedro i počinje da se reprodukuje.

Kad broj CD4 limfocita padne ispod kritičnog nivoa i kad se pojave infekcije, dolazi sida. Ukoliko se ne koriste lekovi, HIV infekcija najčešće postaje sida u periodu od oko 10 godina. Ukoliko se antiretrovirusni lekovi ipak koriste, odlaže se period trajanja infekcije i ulazak u fazu bolesti. Zbog toga je pravovremeno otkrivanje HIV infekcije izuzetno bitno.

Treba znati da se HIV može preneti sеksuаlnim оdnоsоm bеz zаštitе (аnаlni, vаginаlni i оrаlni sеks, pri čеmu nајvеći rizik nоsi nеzаštićеni аnаlni sеksuаlni оdnоs), sа zаrаžеnе majke nа dеtе (u tоku trudnоćе, pоrоđаја i dојеnjа), kao i razmenom igаlа i špricеvа kod intravenske upоtrеbе narkotika.

U retkim situacijama, pod odgovarajućim nepovoljnim okolnostima, može se preneti pоljupcеm u ustа, pri tеtоvirаnju, pirsоvаnju ili prilikom rаzmеnе pribоrа zа ličnu higiјеnu које је prеthоdnо koristila оsоbа која živi sа HIV-om.

Ipak, HIV se nikako ne može preneti na sledeće načine – boravkom u istој prоstоriјi, sоciјаlnim kontaktom, dоdirоm, rukovanjem, zagrljajem, kаšljаnjеm ili kijanjem, preko znoja ili suza, pоljupcеm u оbrаz, kоrišćеnjеm istоg kupatila ili tоаlеtа, kоrišćеnjеm istog pribоrа zа јеlо koji je koristila osoba inficirаnа HIV-оm, kоrišćеnjеm istе pоstеljinе ili peškira, kontaktim sа prеdmеtimа nа јаvnim mеstimа, krišćеnjеm istоg bаzеnа ili sаunе, prеkо živоtinjа ili ubоdоm insekata, niti kоnzumirаnjеm hrаnе којu је priprеmilа HIV pоzitivnа оsоbа.https://bf630299fb069b321ec27dd578fd0c91.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-38/html/container.html

Prvi poznat slučaj zaražavanja virusom HIV-a u našoj zemlji bio je Ivica Vdović Vd, legendarni bubnjar bendova Šarlo Akrobata i Katarina II (kasnije poznatog kao Ekatarina Velika). Nakon sedam godina od zaražavanja, preminuo je 25. septembra 1992. godine, deset meseci posle Fredija Merkjurija, frontmena grupe Kvin.

Epidemiološka slika u svetu, Srbiji i Sremu

HIV i dalje predstavlja glavni javno zdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je 35 miliona ljudi umrlo od HIV/AIDS-a do sada u svetu, a 1,1 milion osoba u 2015. godini.

Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2015. godine (26 miliona u regionu subsaharskeAfrike), a da je 2,1 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2015. godini.

Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je u periodu 2000 – 2015. godine broj novih HIV infekcija u svetu smanjen za 35%, a umiranje od AIDS za 28%, što predstavlja 8 miliona spašenih života. Ovo je rezultat sprovedenih uspešnih nacionalnih HIV programa, koji su bili podržani od strane civilnog sektora i brojnih drugih partnera. Međutim, u poslednjih 5 godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste (npr. u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji registrovan je porast od 57% na godišnjem nivou u periodu 2010-2015. godina).

Procenjuje se da trenutno tek 60% osoba inficiranih HIV-om u svetu zna svoj status, odnosno ima dijagnostikovanu HIV infekciju. Procene ukazuju da 30% do 50% osoba ne zna svoj HIV status među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.

Od 1997. godine visoko aktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) (istovremena primena 3 ili više antiretrovirusnih lekova u cilju oporavka oslabljenog odbrambenog sistema i uspešne kontrole umnožavanja HIV-a u organizmu inficirane osobe) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om kojima je lečenje potrebno. U periodu 2003–2015. godina registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom koje je dostupno u 4 regionalna centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu (preko 1400 osoba krajem juna 2016. godine prema 330 osoba krajem 2003. godine), što je uslovilo da se od 2000. godine registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a (45 osoba obolelih od AIDS-a i 15 osoba umrlih od AIDS-a u 2015. godini prema 99 obolelih i 90 osoba umrlih od AIDS-a tokom 1996. godine).
S druge strane od 2000. godine registruje se trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010-2015. godine registrovan 861 slučaj, što je za 36% više nego u periodu 2004-2009.godine, kada je registrovano 634 slučaja nosilaštva anti-HIV antitela u R. Srbiji, što je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.

Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20-49 godina (87% u 2015. godini). Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 37% u 2015. prema 22% tokom 2002. godine).

U odnosu na period 1985-1992. kada je 60%-90% svih novodijagnostiokovanih (novootkrivenih) osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, u poslednjih desetak godina, tj. od 2008.godine je taj udeo ispod 10% (u 2015. godini samo 2%). S druge strane, više od polovine novootkrivenih osoba u našoj zemlji je inficirano HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90% počev od 2012. godine. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (polovina do skoro tri četvrtine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou, počev od 2008. godine).

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa do kraja novembra 2016. godine u Republici Srbiji je registrovano 3440 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 1833 osobe obolele od AIDS-a (53% svih registrovanih HIV pozitivnih osoba), dok je 1201 osoba inficirana HIV-om umrla (1093 od AIDS-a, a 108 osoba od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom).

U periodu januar – novembar 2016. godine novodijagnostikovano je 124 osobe inficirane HIV-om, što je nešto manje nego u istom periodu prošle godine.
 U istom periodu kod 43 osobe je dijagnostikovan AIDS (sida), dok je 7 osoba umrlo od AIDS-a.

Prema prerliminarnim podacima, u Sremu sa HIV-om živi 52 osobe, U periodu januar-novembar 2016. godine novodijagnostikovane su četiri osobe sa teritorije sremskog okruga.
Od 124 novootkrivene osobe inficirane HIV-om u periodu od januara do novembra ove godine, 56 osoba (45%) je iz Beograda, 29 (23%) iz Vojvodine, a trećina je iz ostalih okruga centralne Srbije (39 osoba). Registrovano je 11 puta više muškaraca u odnosu na žene (114 muškarca prema 10 žena). Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta 20–49 godina (102 osobe, odnosno 82%), pri čemu je svaka treća osoba uzrasta 20–29 godina (39 osoba, odnosno 31%). U odnosu na način transmisije, kod 103 osobe HIV je prenešen seksualnim odnosom bez kondoma (83%), od kojih je 84 muškarca koji su prijavili rizične seksualne odnose sa drugim muškarcima (68% svih novotkrivenih HIV+ osoba ove godine). U istom periodu novoregistrovana je samo jedna osoba inficirana HIV-om koja je injektirajući korisnik droge, dva deteta uzrasta ispod 3 godine kojima je HIV prenela majka koja nije znala da je inficirana i koja je obolela i umrla od AIDS-a ove godine, dok za sedminu novoregistrovanih slučajeva (18 osoba tj. 14,5%) nije prijavljen način prenosa HIV-a.

Od 43 novoregistrovane osobe obolele od AIDS-a u periodu januar-novembar 2016. godine, 39 osoba je muškog pola, dok su 4 osobe ženskog pola (odnos polova 10 : 1). U Beogradu je registrovano 17 slučajeva obolevanja od AIDS-a (40%), dok je na teritoriji Vojvodine registrovano 10 slučajeva klinički manifestnog oboljenja uzrokovanog HIV-om (23%). Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi 30–59 godina (35 osoba tj. 81%), ali je obolevanje registrovano i kod 6 osoba uzrasta 20–29 godina (14%). Po načinu transmisije 33 osobe novoobolele od AIDS-a (77%) je registrovano među osobama koje su inficirane HIV-om seksualnim putem (28 MSM tj. 65%), nije bilo obolelih među injektirajućim korisnicima droge, a kod 10 osoba (23%) način transmisije HIV-a nije prijavljen.

Od ukupno registrovanih 7 osoba umrlih od AIDS-a u periodu januar–novembar 2016. godine, 4 osobe (57%) je iz Beograda, jedna osoba je sa teritorije Vojvodine, a dve osobe su sa teritorije Nišavskog i Topličkog okruga. Značajno je više muškaraca registrovano među osobama umrlim od AIDS-a u posmatranom periodu (5 muškaraca). Najveći broj osoba umrlih od AIDS-a bio je uzrasta 30 do 59 godina (6 osoba tj. 86%), dok je jedna umrla osoba bila uzrasta 20-29 godina. U odnosu na transmisivnu kategoriju najveći broj umrlih od AIDS-a registrovan je među osobama koje su HIV stekle nezaštićenim seksualnim kontaktom (4 osobe – 57%, od kojih 3 MSM), jedan injektirajući korisnik narkotika, dok za dve umrle osobe nije prijavljen način prenošenja HIV-a. Pet smrtnih ishoda registrovano je kod osoba kod kojih je u 2016. godini istovremeno novodijagnostikovano nosilaštvo anti-HIVantitela i obolevanje od AIDS-a, dok je kod dve osobe HIV infekcija dijagnostikovana 2007. godine.
Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2239 osoba inficiranih HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 1100 osoba ne zna da je inficirano HIV-om.

Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

HIV infekcija i AIDS – najčešća pitanja i odgovori

Šta je HIV?
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije, lentivirus iz grupe retro-virusa. HIV za najčešću metu napada ima veoma bitne delove imunološkog sistema – CD4+ T ćelije. Ovaj virus dovodi direktno i indirektno do pada u proizvodnji CD4+ T ćelija i do njihovog krajnjeg uništenja. CD4+ T ćelije su glavni pokretači odbrambrenog sistema i kada je proizvodnja ovih ćelija ravna nuli, imunološki sistem skoro da i ne funkcioniše. HIV takođe i direktno napada organe kao što su bubrezi, srce i mozak, što dovodi do prekida rada bubrega, kardiomiopatije i encefalopatije.
Ovim virusom mogu se zaraziti samo ljudi i on se prenosi isključivo među ljudima. HIV se ne prenosi sa ljudi na životinje ili biljke i obrnuto, niti putem predmeta, hranom, vodom, vazduhom, odnosno uobičajenim socijalnim kontaktima među ljudima.

Šta je AIDS?
AIDS ili sida su skraćenice nastale slaganjem početnih slova punog naziva bolesti na engleskom (Acquired Immunodeficiency Syndrome) ili francuskom jeziku (Syndrome de l’immunodéficience Acquise), a u prevodu na srpski znače: sindrom stečenog gubitka imuniteta. AIDS je krajnji, uznapredovali stadijum infekcije uzrokovane HIV-om. Nastaje usled oštećenja odbrambenog sistema organizma koji prouzrokuje HIV. Stečeni gubitak sposobnosti imunološke odbrane znači da je neki uzročnik onemogućio imuno-loški sistem da se efikasno brani i da savlada infekciju uzrokovanu brojnim mikrobiološkim agensima (bakterije, virusi, paraziti i sl.), koji kod zdravih ljudi ne dovode do ispoljavanja oboljenja. Ovo oboljenje se karakteriše pojavom jedne ili više oportunističkih infekcija ili malignih bolesti (npr. kapoši sarkom, karcinom grlića materice, limfom) i drugih teških kliničkih stanja povezanih sa HIV-om, koje se bez specifičnog lečenja završava smrću.

Koja je razlika između HIV infekcije i AIDS-a?
Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) inficirana je HIV-om, može godinama da nema nikakve simptome ili znake bolesti, najčešće se oseća sasvim dobro, a obzirom da može godinama biti bez ikakvih znakova oboljenja, epidemiološki gledano, ovaj period predstavlja „najopasniji” period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim „zdravo” i najčešće nije svesna da je inficirana.
Klinički simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina od infekcije i tek kada se pojave kliničke manifestacije, kada krene klinička slika bolesti kažemo da je osoba obolela od AIDS-a ili side. Vreme od ulaska HIV-a u organizam do dijagnosti-kovanja klinički manifestne bolesti (AIDS) se obično kreće u rasponu od 10 do 15 godina (u proseku oko 7 godina), ali ponekada period bez simptoma i znakova uznapredovale HIV infekcije (tzv. latentni period) može biti duži (20 i više godina) ili kraći (manje od godinu dana od inficiranja, tj. od trenutka ulaska HIV u organizam).

Šta je savetovanje i testiranje na HIV?
– Savetovanje i testiranje na HIV je poverljivo, anonimno, besplatno i nije potrebna zdravstvena knjižica, odnosno uput od lekara.
– Testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno tj. da sâma osoba odluči da želi da se testira nakon poverljivog savetovanja sa stručnom osobom.
– Testiranje na HIV nije bolno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju brzo.
– Svako testiranje na HIV treba da bude praćeno savetovanjem, odnosno poverljivim razgovorom sa stručnom osobom, pre i posle testiranja u cilju pružanja tačnih i stručnih informacija potrebnih osobi da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna rizično ponašanje koje je praktikovano u bližoj ili daljoj prošlosti ili koje se i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju sprečavanja inficiranja HIV-om.
– Savetovanje i testiranje na HIV treba da bude sastavni deo brige o zdravlju svakog pojedinca.

Koja je korist od testiranja na HIV?
Jedino testiranjem uzoka krvi na HIV se može utvrditi da li je osoba inficirana HIV-om, nijedan drugi način to ne omogućuje.
Poznavanje sopstvenog HIV statusa ima dve značajne prednosti:
– Ako ste saznali da ste inficirani HIV-om, odnosno ako ste HIV pozitivni na potvrdnom testu, možete preduzeti korake pre nego što se pojave simptomi i znaci bolesti, odnosno imati pristup lečenju, kao i pristup brojnim drugim uslugama (pomoć, nega i podrška), čime ćete produžiti svoj život i sprečiti pojavu zdravstvenih komplikacija dugi niz godina.
– Ako znate da ste inficirani HIV-om, možete preduzeti mere za sprečavanje preno-šenja HIV-a drugima (seksualnim partnerima, svojoj bebi tokom trudnoće, porođaja ili dojenja).
Kada uraditi test na HIV?
Antitela koja testiranjem „tražimo” u krvi da bi se utvrdilo da li je neko inficiran HIV-om se ne pojavljuju sat, dva ili dan nakon infekcije. Najčešće se mogu otkriti tek nakon šest do deset nedelja od trenutka poslednjeg rizika (to je tzv. „period prozora”). Pre isteka ovog vremena može se desiti da rezultati testa na HIV budu negativni, iako je osoba inficirana i može preneti HIV drugoj osobi.
Za otkrivanje specifičnih antitela u krvi najčešće se koristi osnovni ELISA test. Kada je ELISA test iz dva uzorka krvi pozitivan, kao potvrdni test koristi se specifičniji test za otkrivanje različitih kategorija antitela (najčešće Western Blot).
Ako su rezultati testa bili negativni na HIV poslednji put kada ste testirani, možete biti sigurni da ste još uvek negativani, odnosno da niste inficirani HIV-a ako niste bili potencijalno izloženi HIV-u od poslednjeg testa. Ako ste seksualno aktivni, nastavite da preduzmate mere da biste sprečili inficiranje HIV-om, odnosno koristite kondome na pravilan način svaki put kada imate seks.

KONTAKTI: Gde se može savetovati i testirati na HIV u Sremu i okolini?
Besplatno, dobrovoljno, poverljivo i anonimno savetovanje i testiranje na HIV bez uputa od lekara i zdravstvene knjižice je dostupno tokom cele godine u 24 grada u Srbiji:
Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, ulica Stari šor 47, II sprat, soba 46, 022/618 691, svakog radnog dana od 7 do 14 časova
Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Futoška 121, II sprat, soba 54, soba 73a, 021/489 78 40, 021/489 78 06, svakog radnog dana od 7 do 13 časova
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Despota Stefana 54a, IV sprat, soba 72, 011/32 300 38, svakog radnog dana od 8 do 14 časova
Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd*, ul. Krunska 57 (ulaz iz ul. Braće Nedić br 28), 011/243 21 92, svakog radnog dana od 8 do 16 časova (*za sve građane)
Zavod za javno zdravlje Valjevo, Vladike Nikolaja 5, I sprat, soba 27, 014/236 731, svakog radnog dana od 11 do 13 časova
Zavod za javno zdravlje Šabac, Jovana Cvijića 1, soba 9, 015/ 343 605, lokal 113, sredom od 7:30 do13:30 časova
Zavod za javno zdravlje Sombor, Vojvođanska 47, prizemlje (ulaz sa Vojvođanske ulice), 025/416 505, svakog radnog dana od 7 do 14 časova

Možda Vam se svidi i