Svetski dan borbe protiv raka. Dr Vladisavljević Maja: Strah od raka i korone (Video)

Od strane Ozon
0 komentar

Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka, svakog 4. februara, obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Četvrti februar je Svetski dan borbe protiv raka kojim treba da se podigne svest o toj opakoj bolesti i značaju prevencije, rane dijagnoze i lečenja.

Udruženje je kampanju započelo 2019. godine čiji je cilj podsećanje da pojedinac i društvo mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima.

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, broj obolelih od malignih bolesti u svetu je porastao na nešto više od 19 miliona ljudi a od posledica raka registrovano je preko 9 miliona smrtnih slučajeva.

Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a svaki osmi muškarac i svaka jedanaesta žena, umreće od nekog oblika maligne bolesti.

Godinu dana prisustva virusa korona, stavilo je u zapećak karcinome, jer korona nije jedini uzročnik smrti.

Najvećí problem sa kojim se lekari suočavaju još uvek je taj što se 90% pacijenata kasno javi i samim tim karcinomi su u poodmaklim stadijumima kada su znatno komplikovaniji za lečenje, a ishod te borbe neizvestan.

Broj umrlih u Srbiji od nekog oblika maligne bolesti ukazuje da je dijagnostika zakasnila, da se ljudi nisu na vreme javljali i da nisu sprovodili preventivne preglede koji su zakonom obavezni. Ono što može da utiče na razvoj maligne bolesti je nešto vezano za nasleđe, godine starosti, uzrast, na to ne može preterano da se utiče, ali ono na šta možemo da utičemo jeste način života, ishrana, fizička aktivnost, smanjenje konzumacije duvanskog dima, rekla je za Ozon Media dr Vladisavljević Maja, specijalista medicine rada.

“Mnoge nedaće su nas zadesile u ovom trenutku, sve ovo vezano za fizičku aktivnost je mnogo manje izraženo jer su svi izolovani zbog pandemije i vanrednog stanja, kontakti su redukovani pa mnogo pacijenata dobija u telesnoj težini što može biti problem. Pošto ima dosta terapije antibiotske menja se i crevna mikroflora tako da je mnogo njih poremetilo svoju crevnu mikrofloru a po nekim istraživanjem taj poremećaj takođe može da bude razlog za razvoj malignih bolesti, ne znam šta nas čeka u budućnosti, neka istraživanja su napomenula da je vrlo dobro raditi indvidualnu analizu crevne mikroflore i dodati ono što fali. Što se tiče preventivnih pregleda i ove situacije moram reći da je broj preventivnih pregleda malo redukovan iz razloga vanredne situacije pa se pacijenti manje javljaju ali se mi trudimo kroz rad u preventivnom centru da pozivamo pacijente na preglede koji bi trebao da bude obavezan za sve ljude od 50 do 74 godine, gde bi se u testu u kućnim uslovima moglo, recimo posumnjati na karcinom i odraditi na vreme dijagnostiku. Skrining karcinoma dojke ide kroz mamografske preglede koji bi trebalo da se obavljaju na dve godine, to takođe ide malo teže ali nadamo se da će se to na vreme završiti i da će ova vakcinacija koja nam daje nadu da ćemo moći pristupiti pregledima onako kako treba. Što se tiče samih pacijenata oni su sigurno više zabrinuti, svi rade puno, pacijenti ne mogu na vreme da odrade analize, mogu da se inficiraju kovidom, imunološki su kompromitovani, bilo je situacije da pacijenti dobiju hemioterapiju, dobiju kovid i onda im se odlaže terapija, ali to je takva situacija i mi se trudimo da njih ohrabrimo i da im pomognemo da to lakše prebole ali oni su podložniji težim kliničkim slikama”.


RFZO je pacijentima koji se leče u tercijarnim ustanovama olakšao, tokom pandemije, da pri pregledima na konsultacijama ne moraju da overavaju upute u socijalnom nego samo po uputu lekara odu na preglede. Administrativne stvari su dosta manje i pacijenti se koliko toliko ne moraju šetati.


Tokom pandemije pacijenti su često zvali Dom zdravlja i najčešće dileme su bile, šta će biti ako se odloži terapija, može li to ubrzati proces bolesti, zašto im je loše posle hemioterapije, saveti vezani za promene usled terapije, govorimo im šta da jedu, šta da piju zbog svih promena, jedna nuspojava hemioterapije je promena na sluznici usta, jezika i onda takve pacijente pripremimo da moraju da koriste dezinfekciona sredstva, da svake nedelje menjaju četkicu, kada neko ne može da jede i pije odlaže mu se terapija. To su samo neki od problema sa kojim se susreću ovi pacijenti, a mi smo tu da pomognemo sa savetom ili u situaciji kada se javlja deoresija. Primera radi, mlada žena ima karcinom, terapija je agresivna i dodje odmah do opadanja kose i to napada psihu ali je to samo estetski problem, posle terapije kosa ponovo raste, to su neke barijere koje pacijente tera da budu sigmatizovani, onda upadaju u depresivna stanja, razgovor u takvim trenucima pomaže, dodaje dr Vladisavljević.

Kada govorimo o karcinomu grlića materice, svako vanmenstrualno krvarenje, krvarenje pri polnom odnosu, pojava pojačanog sekreta neprijatnog mirisa, predstavljaju upozoravajući znak svakoj ženi da bez odlaganja poseti svog ginekologa.

Kada govorimo o promenama na dojci, treba obratiti pažnju na oblik i veličinu, pojavu uvučenih bradavica, gnojavog sekreta ili sukrvice iz bradavica, svraba oko bradavice, bola i čvorova na dojci.

Rano otkrivanje raka, u značajnoj meri povećava šansu za potpuno izlečenje i u tome se ogleda značaj preventivnih pregleda.

Uvek insistiram na preventivnim pregledima.

U Srbiji godišnje od raka umre oko 20.000 ljudi. Srbija je evropska zemlja sa srednjim rizikom oboljevanja od raka, ali sa visokim rizikom umiranja. Najviše oboljevamo od raka pluća, dojke i debelog creva

You may also like