Pandemija poremetila tržište rada

Od strane Ozon
0 komentar

Osim 267.000 neformalno zaposlenih koji su posebno ranjivi, u riziku od gubitka posla u toku pandemije našli su se i samozaposleni njih 314.000, procene su Međunarodne organizacije rada za Srbiju

Iako su državne mere u kratkom roku ublažile negativne uticaje pandemije na zaposlenost i prihode domaćinstava, ovakva pomoć nije obuhvatila neformalno zaposlene koji su pretrpeli nesrazmerno veći pritisak u odnosu na ostatak radnog stanovništva. Trenutna kriza je upravo pokazala njihovu ranjivost, smatraju stručnjaci, ali i ukazala na teškoće da se pruži pomoć onima koji rade u neformalnoj sferi ekonomije. Izveštaj „Kovid kriza i siromaštvo: praćenje siromaštva u Srbiji 2021.” pokazuje da veliki broj neformalno zaposlenih radi upravo u sektorima koji su bili u najvećoj meri pogođeni pandemijom, poput ugostiteljstva, ličnih usluga, građevinarstva…
– U osam sektora koji su pod najvećim rizikom, a to su veletrgovina i maloprodaja, usluge smeštaja, transporta, hrane i pića, uslužne delatnosti, šumarstvo i biljna i stočarska proizvodnja, radi više od 267.000 neformalno zaposlenih. Ipak, procenjuje se da su mere koje su bile na snazi tokom vanrednog stanja posebno negativno uticale na 309.900 ljudi u neformalnom sektoru, van poljoprivrede. Takođe, kako ovi radnici nemaju zaključen ugovor o radu, pa samim tim ni regulisano zdravstveno osiguranje, mogu se javiti veći izdaci za obezbeđivanje zdravstvenih usluga, naročito u periodu pandemije, što stvara još veći finansijski pritisak kod ove grupe stanovništva – navodi se u ovom istraživanju.
Sarita Bradaš, istraživač Fondacije Centra za demokratiju, objašnjava razloge zbog koji su neformalno zaposleni najranjivija grupa.
– Mogu da ostanu bez posla u bilo kom trenutku, zarade su im daleko niže od ostalih, ne ostvaruju nijedno radno pravo, ni na godišnji odmor, ni na slobodne dane, ne plaća im se prekovremeni rad, nemaju zdravstvenu zaštitu, niti pravo na bolovanje… – nabraja Bradaševa, i dodaje da najveći broj takvih radnika radi u poljoprivredi. Za njih važi sve ovo, ali uz to, oni, recimo, nemaju pravo ni na subvencije države.
Srbija je inače rekorder po učešću neformalno zaposlenih, kada se poredi sa evropskim zemljama. Taj problem je ipak moguće zakonski urediti, smatra Bradaševa.


– Treba uvesti rad na privremenim i povremenim poslovima u nekakve okvire, da ti ljudi imaju potpuno jednaka prava kao i oni u radnom odnosu. Potom, zakonski može da se reguliše i rad na određeno vreme tako što bi se uvela i poštovala ograničenja broja onih koji se tako angažuju – naglašava ona, dodajući da ipak postoje i oni poslodavci koji posluju kako treba, kojima je važno da njihovi zaposleni imaju osećaj sigurnosti.
– Prva vrsta sigurnosti je da radnik zna da neće iznenada ostati bez posla, što se neformalno zaposlenima stalno događa. Drugo, oni koji imaju osećaj sigurnosti ujedno su i produktivniji, što pravi poslodavac zna da ceni – navodi ona.
Prema proceni Međunarodne organizacije rada za Srbiju, u osam sektora koji su ozbiljno pogođeni pandemijom više od 700.000 zaposlenih je u neposrednom riziku od gubitka posla. Osim 267.000 neformalnih zaposlenih koji su posebno ranjivi, u riziku od gubitka posla našli su se i samozaposleni u ovim sektorima, njih 314.000. Sa druge strane, podaci ankete o radnoj snazi pokazuju da je broj zaposlenih u Srbiji na kraju 2020. smanjen za 6.200, što iznosi 0,2 odsto zaposlenih iz 2019. godine. U istom periodu umanjen je i broj nezaposlenih za 25.800. To ipak samo ukazuje na činjenicu da je deo osoba koje su ostale bez posla tokom pandemije prešao u neaktivni status (nisu tražili novo zaposlenje), kao i da je deo nezaposlenih prešao u kontingent neaktivnih, što znači da su prestali da traže zaposlenje. Ovaj trend pomeranja radne snage iz aktivnog u neaktivni status najizraženiji je kod mladih od 15 do 24 godine.

Izvor: politika.rs

Možda Vam se svidi i