Ne sa strane u kantu sve može da stane. “Nekadašnje“ divlje deponije

Od strane Ozon
0 komentar

Sremska Mitrovica – Za divlje deponije, između ostalog, zadužene su Komunalna policija i Komunalna inspekcija Grada Sremska Mitrovica i rešavanje ovakvih problema je u njihovoj nadležnosti. Međutim, problem divlje deponije u Laćarku nije lako rešiv i to je odgovor koji je redakcija Ozona dobila u Komunalnoj policiji.

Kada se desi da neko baci smeće ili kao što je u ovom slučaju animalni otpad, Komunalna policija ili inspekcija po pozivu izlazi na teren gde u većini slučajeva može samo da konstatuje problem i napiše izveštaj, jer počionioca u najčešće ne zatiče na licu mesta. Dakle, kada neko baci smeće ili leš uginule životinje, obično se desi da to uradi kada nema nikog u svojoj okolini i teško je utvrditi o kojoj osobi je reč. Tu Komunalnoj policiji i inspekciji ostaju „vezane ruke“, jer je počinioca praktično nemoguće pronaći i problem ostaje nerešen.

Kako ističu iz gradske Komunalne policije, u Mitrovici postoji gradska deponija, koja se nalazi na četiri kilometra od divlje deponije u Laćarku, ali nažalost, malo stanovnika najvećeg sremskog sela koristi.

„Niko sa strane nije dovezao to smeće, već su ga, nažalost, bacili sami stanovnici Laćarka i Martinaca, a često se osim svakodnevnog otpada, na divlju deponiju baca i stoka“, kaže meštanin Laćarka Radoslav Kosanović i dodaje da se stoka baca jer u blizini ne postoji kafilerija.

On podseća da se nekada uginula stoka mogla odneti u kompaniju „Energo Zelena“ u Inđiji koja je izgradila postrojenje za neškodljivo uklanjanje otpada životinjskog porekla, ali da više ne posluje u Sremu.

„Najbliže kafilerije se nalaze u Somboru i Zrenjaninu, meštanima se ne iplati da ako im ugine svinja od 100 kilograma, putuju u neko od ova dva mesta, jer je kilometraža velika, gorivo košta, a i kafilerije naplaćuju preuzimanje stoke, koliko se sećam, 14.00 dinara po kilogramu“, nastavlja Kosanović.

Stanovnici ovog sela, su uglavnom, bez osnovnih znanja o bolestima koje ih vrebaju. Izjašnjavaju se da para nema i da je to jedina mogućnost da se reše uginule stoke.

„Mali broj meštana, zna da su ove deponije veliki problem – Vidim da moje komšije paze decu, da ne odu do deponija, pacova ima, pa se plašimo i trihineloze“, rekla je meštanka Lašarka, Dragana. M.

Dom zdravlja u Laćarku svestan opasnosti deponije s vremena na vreme organizuje susrete izmedu meštana sela i lekara Doma, i po njihovim evidencijama, pokazalo se da su meštani ipak dobro upućeni koje sve rizike po ljudsko zdravlje nose divlje deponije, koje su u njihovoj neposrednoj blizini.

U Domu zdravlja kažu da u Laćarku tokom poslednjih godina nije bilo pojave epidemije žutice, kao ni drugih zaraznih bolesti čiji uzročnik neposredno može biti divlja deponija, dodaju i to da kad bude pojava jednog ili dva slučaja žutice to ne smatraju alarmantim.

Kako divlje deponije, imaju i svoje „stanovnike” (Romi, socijalno ugroženi i pripadnici marginalizovanih populacija), oni u većoj meri oboljevaju od ovih zaraznih bolesti, koje potom prenose u svoja naselja, među komšije, prijatelje i rodbinu. Romi se uglavnom ne kontrolišu, tako da postoji mogućnost da je broj obolelih u toku godine ipak veći, ali to nije evidentirano.

Kao rešenje problema u Laćarku, Komunalna policija vidi u postavljnju video nadzora na pomenutoj divljoj deponiji, jer bi se time povećala mogućnost pronalaženja i kažnjavanja počinilaca, a samim tim i smanjila mogućnost ponavljanja ovakvih dela.

Deponija u Laćarku postoji već dugi niz godina i predstavlja veliki ekološki problem. U jednom trenutku deponija se prostirala na čak 19.000 metara kvadratnih, a procenjuje se da se na toj deponiji u jednom trenutku nalazilo oko 15.000 tona otpada.

Iako je na inicijativu saveta Mesne zajednice Laćarak, kao i meštana okolnih sremskih sela, više puta vršeno čišćenje i krčenje deponije, isti problem se stalno ponavlja.

Malo je poznato da je u 2007. godini, Sremska Mitrovica uspostavila program saniranja divljih deponija i dobila mogućnost da joj za ove namene budu dodeljena novčana sredstva od vlade Srbije. Za otklanjanje smeća na konkursu Fonda za zaštitu životne sredine odobreno je 10 miliona dinara i potpisan ugovor za projekat „Očistimo divlju deponiju u Laćarku“. Projekt je završen do kraja 2009. godine, deponija je uklonjena za dvadesetak dana, nakon čega je zemljište rekultivisano i posađeno je drveće.

Ali nažalost, nakon završetka radova, u kratkom vremenskom roku, nastala je nova deponija. Da li pored prethodne, ili na istom mestu, nije ni važno, važno je da je nastala i da se svest ljudi nije promenila. Deponije rastu, iz dana u dan, otpad se baca i ozbiljno ugrožava zdravlje svih nas.

Pravo rešenje, ističu iz nadležnih službi, jeste da se podigne svest ljudi, da se deca od najranijeg doba upoznaju sa značajem ekologije, uvedu ozbiljne kaznene meri i da na te načine stanovništvo shvati da je za kvalitet njihovog zivota važno da svoj otpad odlažu na Gradsku deponiju, a ne gde im je to „zgodno“ ili „usput“.

Tekst je objavljen u sklopu projekta “ Ne sa strane! U kantu sve može da stane” koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

You may also like