Katarina Milutinović iz Mačvanske Mitrovice: Puštam violinu da “govori”

Za volinu kažu da je kraljica instrumenata, a za devetnaestogodišnju Katarinu Milutinović iz Mačvanske Mitrovice ona je ne samo to, nego puno više.

Ljubav prema violini nije bila što bi se reklo na prvo slušanje, ali je vremenom postala toliko velika da svoj život bez nje ova mlada umetnica ne može ni da zamisli.

Katarinina želja bila je da svira klavir, ali kako to često u životu biva, želje su jedno, a ono što nam se dešava sasvim nešto drugo, što je upravo i kod nje bio slučaj.

“Upisala sam violinu u Osnovnoj muzičkoj školi “Petar Krančević” u Sremskoj Mitrovici sa osam godina, mada moja želja je bila da upišem klavir, ali na tada žalost, a sada sreću to nisam uspela, bila sam kako se kaže ispod crte, međutim primljena sam na violinu sa maksimalnim brojem bodova i tako je sve to krenulo”, počinje priču Katarina i navodi da je još jedan događaj bio presudan da se ipak odluči za violinu, a to je kada je čula Bramsov violinski koncert koji ju je oduševio iste sekunde, bila je to sudbina.

Samo interesovanje za muziku kod nje je počelo nekoliko godina ranije, odnosno sa pet godina kada su je roditelji upisali u hor ”Vivak” kod Tamare Pajkanović.

“Sportovi mi na primer nikada nisu bili jača strana, ali sam zato od svoje pete godine bila u horu kod Tamare Pajkanović i ona je mnogo uticala da se još kao tako mala opredelim za muziku. Moji roditelji su želeli da se bavim umetnošću, podržavali me i još uvek to rade, ali nikada me nisu silili i terali na bilo šta, sve je bila nekako moja samostalna odluka. Oni su me upisali na horić i pustili pedagozima da me dalje usmeravaju, što se ispostavilo kao pravi potez i jako sam im zahvalna na tome”, priča Katarina.

U muzičkoj školi bila je kod profesora Milana Čizmića u klasi koji joj je navodi izuzetno pomogao i pored kojeg je zaista na pravi način doživela violinu i u potpunosti ju je zavolela. Kod njega u klasi je i završila srednju školi.
Nakon srednje trebalo je dobro razmisliti koji korak sledeći napraviti, šta dalje upisati.

“Razmišljala sam dosta o tome šta da upišem, odnosno gde da nastavim sa mojim daljim muzičkim školovanjem i nekako smo upravo moj profesor Čizmić i ja kao najbolju opciju videli odlazak u inostranstvo, međutim u međuvremenu upoznala sam sjajnog mladog profesora Roberta Lakatoš i odlučila se da upišem Akademiju umetnosti u Novom Sadu upravo kod njega u klasi. Nisam imala nikakvih poteškoća da upišem Akademiju i od oktoba prošle godine sam student. Za sada sve ide baš onako kako treba i jako sam zadovoljna”, kaže Katarina.

Dešava se i kod nje, priznaje, da ponekad poželi od svega da digne ruke, bude joj teško i naporno, ali veliku podršku ima od roditelja, pa kada zaškripi oni je poguraju, ohrabre da nastavi.

“Ne mogu da kažem da nije teško, teško jeste, nekada manje, nekada više, vežba se svaki dan po nekoliko sati, ja se trudim da ne gledam na sat , ali neko pravilo je četiri sata vežbanja dnevno i ja pokušavam da se držim tog pravila”, priča dalje ona.

Katarina nagrada ima toliko da ih je teško nabrojati i prisetiti se svih, međutim za nju je najznačajniji laureat poslednje kategorije osvojen prošle godine na republičkom takmičenju, to je ujedno i najveće priznanje koje u Srbiji u toj oblasti može da se dobije. Takođe izdvaja i takmičenje Talents for Europe na kojem je osvojila drugu nagradu u jakoj konkurenciji pred 16 članova žirija, na tom takmičenju je osvojila i specijalnu nagradu za izvođenje muzike XX veka. Pored tih takmičenja izdvaja i jedno u Rumuniji na kojem je ponovo osvojila laureat kategorije.

Kod violine voli što imitira ljudski glas i misli da je ona sada “preuzela” njen glas zato što od kada je napustila hor u potpunosti je prestala da se bavi pevanjem, ali je zato pored violine u školi naučila da svira klavir, tako da joj se i ta želja ispunila.

“Zahvaljujući violini upoznala sam mnoge ljude koje da se na bavim muzikom verovatno ne bih, posetila sam razna mesta i to su zaista divne stvari koje mi je ona donela, verovatno ne bih bila ono što sam da nije bilo nje. Želim i moj plan je da kada završim Akademiju ostanem na sceni bilo kao solista, kamerni muzičar ili deo orkestra, a posle što da ne i da se posvetim pedagogiji i svoje znanje prenesem na drugu talentovanu decu”, završava ona.

Katarina je između ostalog i višestruka dobitnica Svetosavske povelje, a ove godine za postignute uspehe nagrađena je i od strane Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine.

You May Also Like