Tekvondista Darko Jović iz Salaša Noćajskog nosilac crnog pojasa treći dan, osnivač je tekvondo kluba „Sirmium“ čija su čak dva člana u reprezentaciji Srbije.

Darko je klub „Sirmium“ osnovao 2010. godine nakon povratka u selo iz Beograda gde je neko vreme radio kao pomoćni trener u Crvenoj zvezdi.

Klub je osnovao pre svega iz ljubavi prema sportu, odnosno tekvondu, ali i vodeći se jednim ciljem, ciljem kojim se vode i mnogi drugi sportisti, treneri, a to je da pokuša da skloni mladu decu sa ulice, da onu decu koja su vezana za kompjutere izvuče iz kuća i da ih sve zajedno uvede u sportske sale da se bave sportom.

“Da li će se deca baviti baš tekvondom, džudom, odbojkom, košarkom ili nekim drugim sportom to nije toliko bitno koliko je bitno da se bave sportom, prvenstveno zbog njihovog zdravlja i generalno razvoja ličnosti, jer sport ne utiče samo na fizičko zdravlje, nego i na mnogo toga još”, počinje priču Darko.

Sa radom klub zvanično počinje u oktobru mesecu 2010. godine u sportskoj sali Osnovne škole „Dobrosav Radosavljević Narod“ u Mačvanskoj Mitrovici i u „Mitrovačkoj gimnaziji“.

“Na samom početku radio sam šest dana nedeljno, ponedeljkom, sredom i petkom u Mačvanskoj, a utorkom, četvrtkom i subotom u Sremskoj Mitrovici. Međutim to je bilo suviše naporno, za mene samog teško izdržati, ali dobro bilo je potrebno da ljudi čuju za klub, da okupim decu i valjalo je pregurati taj period. Zbog izuzetno loših uslova u školi u Mačvanskoj Mitrovici nakon nekog vremena bili smo primorani da otkažemo sve treninge koji su se tamo održavali, a da li ćemo se u novu salu kada bude izgrađena vratiti to je još uvek daleko da se o tome i razmišlja”, objašnjava Darko.

“Sirmium” je član Tekvondo Asocijacije Srbije i Tekvondo Asocijacije Vojvodine, preko njih je klub deo i Svetske tekvondo federacije (World Taekwondo Federation), što bi u prevodu značilo da direktno iz sale u Sremskoj Mitrovici tekvondisti ovog kluba mogu da odu i na Olimpijske igre.

“Mi jesmo mali klub iz relativno malog grada, ali iz naše sale možete direktno otići na Olimpijske igre, ne morate da trenirate u Beogradu ili Novom Sadu, ne morate biti u nekom velikom klubu, dovoljno je samo da svojim kvalitetom pokažete i dokažete da vredite i koliko”, priča Darko.

Klub trenutno broji oko 20 članova različitog uzrasta, od šest godina koliko ima najmlađi član, pa sve do srednjoškolaca. Deca su kako iz Mačve, tako i iz Srema. Na žalost iako je klub iz Salaša, trenutno ni jedno dete iz tog sela ne trenira, ali zato ima nekoliko njih iz Noćaja i Mačvanske Mitrovice.
Pored Darka koji je nosilac crnog pojasa treći dan, ovaj pojas u klubu ima još njih nekoliko i to Tamara Krajna, Nikoleta Mišura, Strahinja Subotić, Milovan Milošević.

Što se tiče uspeha, Darko kaže da je bilo tu svega po malo, pa ističe Ognjena Radojčić iz Mačvanske Mitrovice koji dok je bio pionir i u toj nižoj klasi bio nepobediv, prvak Vojvodine i Srbije, Teodoru Nedeljković, pa zatim Nikoletu Mišuru i Strahinju Subotića aktuelne reprezentativce Srbije. Njih dvoje su na nedavno održanom prvenstvu balkana osvojili nekoliko medalja.

Strahinja Subitić je osvojio tri medalje, u juniorskom timu zajedno sa Zoranom Radivojevićem iz novosadskog “Favorita” i Urošem Mitrovićem iz niškog “Nisusa” osvojio je zlatnu medalju i postao prvak Balkana. U pojedinačnoj konkurenciji zauzeo je treće mesto, a zajedno sa Nikoletom Mišurom osvojio je i bronzu. Njih dvoje zauzeli su treće pozicije u pojedinačnoj konkurenciji i na Kupu Srbije u tekvondu, a zajedno pripalo im je najsjajnije odličje.

Darko ističe da je problem klubova iz unutrašnjosti odliv članova nakon završene srednje škole, jer jedan deo se upiše na neki od fakulteta u većim gradovima, a jedan deo se zaposli i nema vremena za treninge.

“Generalno većina klubova u manjim gradovima se suočava sa istim problemom, naime do kraja srednje škole sve je okej dolaze deca, treniraju, ali nakon toga ili odu na fakultet ili se zaposle, tako da sport često bude skrajnut, jer bez obzira koliki su talenti ne može da se živi od ovoga, ne samo od ovoga, nego od većine sportova u Sremskoj Mitrovici i sličnim gradovima ne može da se živi. U tom periodu dolazi do prekretnice, ali na žalost najčešće se od sporta odustaje”, iskren je Darko.
Kao još jedan problem sa kojim se suočava “Sirmium” jeste sama organizacija treninga, jer klub nema sopstveni prostor, pa tako ne može da bira termine za održavanje treninga, nego koristi salu Mitrovačke gimnazije onda kada je ona slobodna. Termini zato znaju biti nekada jako kasno, što je na primer za najmlađe članove izuzetno nezgodno.

O planovima za budućnost Darko ne želi puno da priča, vodi se politikom korak po korak i sve u svoje vreme.

“Jedan jedini dugoročni cilj koji imamo jeste da obezbedimo sopstvenu salu za treniranje, da li ćemo i kada u tome uspeti ne znam, ja se iskreno nadam da hoćemo, ali i prazan prostor je skup, a plus ga još treba i opremiti. Što se tiče takmičenja, sada završavamo ovaj deo polusezone i nemamo nikakvo takmičenje do marta, kada nas očekuje prvenstvo Srbije za pionire i juniore, pa za kadete i seniore, a zatim i tehničko prvenstvo, tako da su nam ta takmičenja prioritet. Naravno tu je i prvenstvo Vojvodine, a videćemo šta se dešava i na međunarodnom planu, jednostavno ne volim puno unapred da pričam. Ono što je sigurno jeste da mi nastavljamo da treniramo vredno kao i do sada kako bi spremni dočekali drugi deo sezone”, završava Darko.