Sremska Mitrovica – Znate li šta je donorska kartica organa i da li bi je potpisali?

U Srbiji ova tema nešto aktuelnija je tek poslednih nekoliko godina, ali i dalje veliki broj građana pored transplantacije organa živog pacijenta nije upoznat sa mogućnošću zaveštanja organa.

Najčešće se pominje transplantacija bubrega i kože, transplantacije koje mogu da se vrši dok su oba pacijenta živa i donor i onaj koji dobija organ ili tkivo, ali šta se dešava ukoliko nastupi moždana smrt? Da li bi bili voljni da ukoliko dođe do toga dozvolite da vaši organi nekom spasu život?

Kažu kontroverzna tema za priču i diskusiju, pogotovo što se sa vremena na vreme „ispliva“ slučaj „zloupotrebe“ donorskih kartica, a nije retko pominjanje one teorije zavere da kada potpišeš donorsku karticu i uđeš u taj sistem, neko će zloupotrebiti tvoje podatke i možda izazvati neku nesreću kako bi se „domogao“ tvojih organa i prodao ih na crnom tržištu za nekoliko desetina hiljada ili čak stotina eura, a neretko se pominju i prepričavaju razni mitovi i „stvarni“ slučajevi u kojima su se pojedinci posle žurki budili u kadi punoj leda, sa ožiljkom od operacije prilikom koje su im odstranili bubreg, dok se neki jednostavno plaše da doktori neće uložiti sve svoje napore u spasavanju njihovog života ukoliko se dođe do kritičnih situacija.

Drugi se pozivaju na religiju, za koju kažu da im ne dozvoljva posedovanje donatorske kartice, ali zvanično sve organizovane svetske religije podržavaju doniranje organa, smatrajući je aktom plemenitosti i ličnog izbora, u suštini ne postoji ni jedna stvar koja stoji na putu tome da i nakon smrti učinite poslednje dobro delo i nekom drugom kome je transplantacija neophodna pružite mogućnost da nastavi svoj život.

Stručnjaci za transplantaciju kažu da bi u Srbiji godišnje trebalo da se radi 400-500 transplantacija bubrega, 100-150 jetre i 20-30 srca. Tolike su potrebe. Oko 10 do 15% bolesnika ima sreću da neko od njegovih srodnika odgovara i da se može uraditi transplantacija. Svi ostali su osuđeni da čekaju kadaveričku transplantaciju. Jedino pravo rešenje u Srbiji je povećanje broja kadaveričkih transplantacija. A one mogu drastično da porastu ako dva do tri miliona građana zaveštaju svoje organe.

Više ne postoji starosna granica za doniranje organa. Donor organa može biti osoba dečjeg uzrasta, kao i čovek od 90 godina, a prema zakonu Republike Srbije svako punoletno poslovno sposobno lice koje želi da donira svoje organe i/ili tkiva u slučaju moždane smrti, daje izjavu o pristanku za doniranje organa i/ili tkiva u pismenoj formi izabranom lekaru, ovlašćenom licu u filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ovlašćenom licu u Upravi za biomedicinu ili ovlašćenom licu u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove transplantacije.