Izložba „Crno i belo – priča o čokoladi” u Muzeju Srema

Tokom maja meseca 2018. godine Muzej Srema organizovaće izložbu Prirodnjačkog muzeja iz Beograda pod nazivom “Crno i belo – priča o čokoladi”.

Izložba će biti otvorena povodom manifestacije “Muzeji za 10“, a kao jedan od vodećih programa tokom 14. evropske Noći muzeja, koja se ove godine
održava 19. maja. Otvaranje izložbe predviđeno je za 14. maj u 14 časova u
prostorijama centralne zgrade Muzeja Srema na adresi Vuka Karadžića 3.

Izložbom „Crno i belo – priča o čokoladi” Prirodnjački muzej nas podseća na delikatno prožimanje prirode i kulture, pričajući o još jednoj od biljaka koje su izmenile naš svet i otvorile mnoge nove puteve.

Posetioci će na izložbi saznati gde je pronađena najstarija čokolada na svetu, kako je izgledala čokolada Maja i Asteka i koju je ulogu imala u njihovom životu, ali i kako je kroz istoriju i različite civilizacije, uz pomoć industrijskog razvoja i komercijalnih zahteva nastajala savremena čokolada u kojoj svakodnevno uživaju milioni ljudi širom Sveta.

Saznaće takođe šta je praslina a šta pralina, kada je i ko vodio čokoladni rat, gde se nalazi Akademija čokolade i gde postoji čokoladno ropstvo. Videće čokolade raznih oblika, veličina i ukusa, pribor i posude za čokoladu kakve su koristili Maje i Asteci, prvu „u ustima topivu“ čokoladu, napravljenu davne 1879., prvu kutiju za praline kreiranu pre skoro sto godina, prvu čokoladu sa naših prostora i još mnogo drugih zanimljivih i ukusnih eksponata.

Autori izložbe „Crno i belo – priča o čokoladi“ su Olga Vasić i Desa Đorđević Milutinović, kustosi Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Izložba “ Crno i belo – priča o čokoladi” biće otvorena od 14. maja do 10. juna, ponedeljkom u periodu od 8 do 15 časova, ostalim radnim danima u periodu od 8 do 18 časova, danima vikenda u periodu od 10 do 16 časova
tokom Noći muzeja, 19. maja 2018. godine, radno vreme je od 18 do 01 čas

Zašto izložba o čokoladi ?

Čokolada je proizvod ljudskog znanja i umeća, ali su njeno ishodište, poreklo i uporište u prirodi, jer svi sastojci potiču iz prirode i to kako iz biljnog
tako i iz životinjaskog carstva. Semenke drveta kakaovac (Theobroma cacao), koje u prirodi i danas raste u tropskim predelima Amerike, osnovna su sirovina za pravljenje čokolade. Drugi važan sastojak, šećer, dobija se iz tropsko-suptropske biljke iz porodice trava, šećerne trske (Saccharum officinarium), i šećerne repe (Beta vulgaris var. altissima) čija najbliža rođaka, morska repa ( Beta vulgaris subsp. maritima) u prirodi raste na sredozemnim i atlanskim obalama u zapadnoj Evropi i severnoj Africi. Mleko, koje daje karakteristični ukus mlečnoj čokoladi, proizvod je mlečnih žlezda domaćih životinja govečeta (krave) i koze, koje su nastale pripitomljavanjem divljih predaka.

Poruka izložbe

Na ovoj izložbi Prirodnjački muzej pokazuje jedan od primera dobre saradnje čoveka i prirode. Još je važnije što kroz priču o čokoladi podseća da se sve što čovek na bilo koji način i u najrazličitije svrhe koristi u svom životu, direktno ili indirektno dobija od prirode. A to je jedini, ali više nego dovoljan razlog da se prema Prirodi odnosimo kao prema nečemu što nam je ne samo najbliže i najdragocenije, već i sudbonosno.

Kroz prikaz otkrića i istorije, kao i značaja i uloge čokolade u različitim civilizacijama jasno je prikazan višestruki značaj za čoveka, ne samo kao omiljene poslastice, već i kao privredni, ekonomski i civilizacijski faktor.

Izložba je multidisciplinarna (obuhvata botanički, zoološki, etnološki, ekonomski i kulturološki aspekt obrade teme) i multimedijalna u pogledu koncepcije i sredstava realizacije.

Izložba je namenjena širokoj publici svih uzrasta i nivoa obrazovanja.

Posetioci će na izložbi saznati gde je pronađena najstarija čokolada na svetu, kako je izgledala čokolada Maja i Asteka i koju je ulogu imala u njihovom životu, ali i kako je kroz istoriju i različite civilizacije, uz pomoć industrijskog razvoja i komercijalnih zahteva nastajala savremena čokolada u kojoj svakodnevno uživaju milioni ljudi širom Sveta. Saznaće takođe šta je praslina a šta pralina, kada je i ko vodio čokoladni rat, gde se nalazi Akademija čokolade i gde postoji čokoladno ropstvo. Videće čokolade raznih oblika, veličina i ukusa, pribor i posude za čokoladu kakve su koristili Maje i Asteci, prvu „u ustima topivu“ čokoladu, napravljenu davne 1879., prvu kutiju za praline kreiranu pre skoro sto godina, prvu čokoladu sa naših prostora i još mnogo drugih zanimljivih i ukusnih eksponata.

SEDMO PIĆE
U svojoj knjizi: ISTORIJA SVETA U 6 PIĆA (pivo, vino, žestoka pića, kafa, čaj, koka-kola) Tom Stendidž je nekako propustio da „pogleda preko“, u Srednju Ameriku, gde je čokolada u obliku napitka hiljadama godina bila civilizacijski izraz i simbol.

Više od 3000 godina čokolada, piće namenjeno bogovima, i privilegija kraljeva i velikodostojnika, bila je obavezni, često i najvažniji deo rituala i ceremonija kod Olmeka, Maja, Tolteka i Asteka. To nije bio običan napitak. U različitim periodima i prilikama, u zavisnosti od dodataka, razlikovala se po ukusu, gustini i boji, a imala je i različite nazive. Skoro obavezni dodatak bio je usitnjeni kukuruz koji je davao željenu gustinu, kao i čili papričica.

Čokolada se pravila i sa medom, vanilom, semenom nekih biljaka i cvetovima magnolije u prahu. Dodaci su određivali i boju napitka pa je mogao biti crven, beo ili braon.

Koliku su važnost čokoladi pridavali narodi Maja i Asteka vidi se i po veoma razvijenoj terminologiji, odnosno vrlo preciznim nazivima za pojedine tipove napitaka. Tako je npr CUNE bila čokolada spravljena sa kukuruzom i tropskim cvetovima namenjena isključivo vladarima ili za specijalne prilike, JUTAL sa voćnom aromom, IK-AL KAKAUA sa čili papričicom, a imali su i poseban glagol za ispijanje čokolade u društvu – ČOKOLAJ.

Svi veliki poštovaoci čokolade vremenom su nestajali ili se utapali u druge narode, ali je čokolada opstala i zahvaljujući Špancima osvojila ceo Svet.

Mnogi su ubeđeni da je Kristofer Kolumbo doneo čokoladu u Evropu, ali je činjenica da su ga semenke kakaovca ostavile potpuno ravnodušnim, a čokoladu nije čak ni probao. Veruje se takođe da je to učinio španski osvajač Ernan Kortes, očaran čokoladnim napitkom koji mu je ponudio astečki kralj Montezuma II. Priča je zanimljiva, možda i istinita, ali ne postoje dokazi kojima bi se potkrepila. Zato dok se ne dokaže drugačije, za sada je izvesno, sudeći po spisku poklona namenjenih španskom princu Filipu (budući kralj Filip II) među kojima se nalaze i džakovi semenki kakaovca, da su čokoladu 1544. godine doneli španski monasi iz Meksika.

Čokolada je u početku i u Španiji bila ekskluzivno kraljevsko piće, ali je vremenom postala toliko popularna i tražena da je već 1590. godine jedan jezuitski misionar sa negodovanjem pisao o prvim čokoholičarima:“…i Španci a još više njihove žene zavisni su od crne čokolade…“ U osvajanje Evrope i ostatka Sveta čokolada je krenula 1615. godine, kada se naslednica španskog prestola, Ana od Austrije udala za kralja Luja XIII i na francuski dvor donela čokoladu.

U postojbini kultno i statusno piče, čokolada je u Evropi postala isključivo izvor uživanja i zadovoljstva, a usput je od napitka sa bogatom gustom penom, zbog koje je :“čovek morao široko da otvori usta da bi uzeo makar i jedan gutljaj“, postala tabla, pralina, čokoladna bombona…

Evropljani su u početku pili čokoladu sličnu astečkoj, napravljenu od samlevenih semenki kakaovca i vode i sa bogatom penom. Ovakva čokolada je za njihov ukus bila jaka, gorka i masna, a ni u peni nisu mnogo uživali. Zato su pokušali da je poprave dodajući mleko, šećer i razne začine, ali su jačina i masnoća ostali.

Kada je čokolada sa dvorova „sišla među narod“, nekako baš pred samu industrijsku revoluciju, privukla je pažnju preduzimljivih ljudi toga doba i počela da zauzima mesto u industriji i trgovini. Vremenom je promenila ukus, oblik, teksturu i kvalitet te postala deo svakodnevnog života, ali i vrlo značajan komercijalni proizvod. U novije vreme je ponovo ušla u modu u prvobitnom obliku „a la taza“ (španski: u šoljici), kao topla čokolada različitih ukusa.

Vremenom je čokolada izgubila značaj koji je imala u drevnim religijskim obredima u svojoj postojbini, ali je u savremenoj civilizaciji zadržala naročito mesto. Postala je deo novih rituala… kao čokolada u obliku srca koja se daruje na Dan zaljubljenih, uskršnje čokoladno jaje ili zeka, čokoladne bombone sa glazurom u Belgiji se poklanjaju za rođenje deteta a u Francuskoj za venčanje i sl…

Čokolada je i inspiracija ili tema u književnosti (Čokolada), muzici (Ti si moja čokolada, Kao kakao) i filmu (Kao voda za čokoldau, Vili Vonka i fabrika čokolade)….

Čokolada je danas glavna poslastica za sve generacije…

Autori izložbe i teksta su: Olga Vasić i Desa Đorđević Milutinović.

You May Also Like