Svi građani i preduzeća koji imaju stare predmete moraju najkasnije do četvrtka, 30. juna, da se u pisanoj formi izjasne da li žele da im izvršenje sprovede javni izvršitelj ili sud.
U suprotnom, njihovi predmeti biće automatski obustavljeni. Ovakva odluka je predviđena novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), koji u petak stupa na snagu.
Pred srpskim pravosuđem ima oko milion i po starih predmeta, od čega je najviše komunalnih i drugih dugova na osnovu verodostojnih isprava, a među poveriocima su „Elektroprivredna Srbije“, „Infostan“ i „Telekom“. Međutim, velik je i broj onih kojima su poverioci građani ili firme.
Prema novom ZIO, ukoliko se poverilac do stupanja na snagu zakona ne opredeli za tip izvršenja, njegov predmet jednsotavno prestaje da postoji. Zakon je povericioma dao i jednu olakšicu – oni koji imaju stare predmete plaćaju samo polovinu predujma izvršiteljima.
Novi ZIO donosi niz novina, a ključna je bolja zaštita građana. Takođe, izvršitelji se sada zovu javni izvršitelji, čime zakon potencira da im država daje javna ovlašćenja. Odnosno, sud na njih prenosi deo svog autoriteta. Izvršitelj kog izabere poverilac mora da bude imenovan za područje tog suda na osnovu mesne nadležnosti. Na primer, ukoliko je firma iz Novog Sada, a sporna nekretnina u Kragujevcu, onda je mesno nadležan kragujevački sud i tamošnji izvršitelj.
Član radne grupe za izradu ZIO Mirjana Dimitrijević kaže da javni izvršitelji sada imaju sasvim nov položaj, jer će odlučivati o svim pitanjima u izvršnoj fazi postupka, o čemu je do sada odlučivao sud. „Recimo, odlučivaće o odlaganju izvršenja ili prigovoru trećeg lica. Predlog za odlaganje mogu da podnesu poverilac, dužnik, može da bude na osnovu postignutog sporazuma stranaka, ali i na predlog trećeg lica koje ima neko pravo na predmetu izvršenja“, poručuje Dimitrijevićeva.
Takođe, poverilac može da predloži odlaganja izvršenja na tri meseca, jer se dogovorio sa dužnikom o tome da u međuvremenu počne da mu isplaćuje dug. Treće lice može da uloži i prigovor i traži da se postupak izvršenja odloži do odluke o njegovom prigovoru, ili da se obustavi do okončanja parnice koju je pokrenuo. Odluke javnog izvršitelja imaju snagu sudske presude, a na njegovo rešenje nezadovoljne strane mogu da ulože prigovor ili žalbu.
Ipak, prema rečima Dimitrijević, sudovi će u oblasti izvršenja zadržati četiri vrste ovlašćenja.
„To su pre svega izvršenja u oblasti porodičnog prava, kao što je oduzimanje i viđanje dece i mere u vezi s nasiljem u porodici, poput zabrane prilaska ili iseljenja nasilnika iz stana. Osim toga, tu je i vraćanje zaposlenog na rad, izvršenje kod smetanja poseda i izvršenje zabrane koju izriče sud, poput zabrane dužniku da otuđi nepokretnost. Sudski izvršitelji dobijaju i jedno novo ovlašćenje prilikom zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u vezi s njom“, zaključila je Dimitrijević za Večernje novosti.
Tokom javne rasprave bilo je dosta primedaba da će, zbog uvođenja žalbe, izvršni postupci sada biti sporiji. Međutim, prema rečima Dimitrijevićeve, efikasnost postupka štiti se kroz načelo hitnosti. Strogo su propisani rokovi za odlučivanje i izvršitelja i suda, a ko se o njih ogluši – čeka ga disciplinska mera.
Autor: Novosti
Foto: ibb.rs
