Kraljevo – Početak školske godine ponovo je otvorio pitanje vršnjačkog nasilja i bezbednosti dece u školama. Stručnjaci upozoravaju da se, iza agresivnog ponašanja, često krije dete u problemu, a ne „nasilnik“ od koga društvo treba da odustane. Umesto osude i etiketa, neophodan je sistem podrške koji prepoznaje uzroke i pruža pravovremenu pomoć.
„Vršnjačko nasilje može biti razlog i posledica upućivanja u Dnevni boravak – neka deca dolaze jer su trpela nasilje koje je kod njih proizvelo agresivno ponašanje u funkciji odbrane. Sa takvom decom radimo na kontroli emocija, kontroli besa, socijalnim veštinama, nenasilnoj komunikaciji i konstruktivnom rešavanju konflikta“, kaže Danijela Anžel Kovačević, koordinatorka Dnevnog boravka SOS Dečijeg sela u Kraljevu.
Šta zapravo gledamo kada gledamo „nasilje“
Prema iskustvu stručnjaka, uzrok problematičnog ponašanja najčešće je kombinacija porodičnih, socijalnih i individualnih faktora: nestabilno okruženje, vršnjački pritisak, neprepoznate emocionalne smetnje, kao i izostanak jasnih granica i podrške u školi i porodici. Zbog toga je ključno posmatrati ponašanje deteta kao signal, a ne kao kraj priče.
Dnevni boravak – licencirana usluga sa fokusom na oporavak
Jedna od retkih licenciranih usluga koja sistemski radi na ovom problemu je „Dnevni boravak za decu i mlade u sukobu sa zakonom, roditeljima, školom ili zajednicom“ u okviru SOS Dečijeg sela Kraljevo. Program je namenjen osnovcima i srednjoškolcima koji ispoljavaju probleme u ponašanju, a cilj je da kroz strukturisane aktivnosti, poverenje i stručnu podršku deca pronađu konstruktivne načine izražavanja emocija, razviju socijalne veštine i poprave odnose sa vršnjacima i roditeljima.
U praksi to znači:
- individualne i grupne radionice (emocionalna pismenost, komunikacija, rešavanje konflikata),
- saradnju sa roditeljima i školom (zajednički plan podrške),
- postepeni povratak deteta u bezbedno i funkcionalno školsko okruženje.
Zašto je važan sistem, a ne kazna
Eksperti ističu da etiketiranje dece („bezobrazno“, „bahato“, „nevaspitano“) produbljuje problem i vodi u spiralu nasilja. Rešenje su rani skrining, školski timovi za zaštitu, dostupne psihološke usluge, kao i edukacija roditelja i nastavnika. Cilj nije samo da „nasilje prestane“, već da se dete osnaži, nauči samoregulaciju i dobije podršku koja traje i posle kriznog trenutka.
Poruka za školu i roditelje
- Prepoznajte signal – nagle promene ponašanja, povlačenje ili agresija traže razgovor i procenu.
- Uključite stručnjake – psiholog, pedagog, centar za socijalni rad i specijalizovani programi poput Dnevnog boravka.
- Gradite savezništvo porodice i škole – dosledna pravila, podrška i pozitivne rutine smanjuju rizik recidiva.
„Vršnjačko nasilje nije samo problem škole ili samo problem roditelja – to je zajednički izazov. Kada detetu damo sigurnost i alate da razume i reguliše svoje emocije, dobijamo promenu koja je trajna“, poručuju iz programa.
