Od 1. oktobra u Srbiji stupa na snagu primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, donetog u martu ove godine i objavljenog u „Službenom glasniku RS“. Za razliku od uobičajene prakse da se ostavlja rok od godinu i po dana za usklađivanje, privredni subjekti su ovog puta dobili svega nekoliko meseci da ispune nove obaveze.
Ko se smatra stvarnim vlasnikom?
Zakon jasno definiše ko se vodi kao stvarni vlasnik pravnih lica – to su fizička lica koja poseduju više od 25 odsto kapitala ili glasačkih prava, kao i oni koji imaju kontrolu nad poslovanjem na osnovu ugovora ili drugih dogovora. Ako se takva osoba ne može utvrditi, u evidenciju se upisuje zakonski zastupnik, što najčešće znači direktor firme.
Zašto je zakon donet?
Cilj zakona je da se unese više transparentnosti u poslovanje i da se smanji prostor za zloupotrebe. Do sada su se često dešavale situacije da su formalni vlasnici bili samo „na papiru“, dok su pravi donosioci odluka ostajali u senci. Novi sistem trebalo bi da to onemogući, a Srbija je ovim propisom ispunila i deo međunarodnih obaveza, uključujući preporuke FATF-a – globalne organizacije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Obaveze i rokovi
Centralnu evidenciju vodiće Agencija za privredne registre (APR) i to u elektronskoj formi.
- Firme koje već posluju dužne su da do 30. novembra unesu i usklade podatke sa zakonom.
- Sve promene vlasničke strukture moraće ubuduće da se prijave u roku od 15 dana.
- Novi privredni subjekti obavezu unosa vlasnika imaju odmah prilikom osnivanja.
Kazne i sankcije
Zakon predviđa i ozbiljne posledice za one koji ga ne budu poštovali. Firme koje izbegnu prijavu ili pokušaju da prijave netačne podatke mogu se suočiti sa visokim novčanim kaznama, koje se kreću od nekoliko stotina hiljada pa do nekoliko miliona dinara.
Odgovornost neće zaobići ni rukovodioce – direktori i druga odgovorna lica snose ličnu odgovornost i mogu biti kažnjeni novčano. U najtežim slučajevima, kada se utvrdi da je stvarni vlasnik namerno prikrivan ili da su podaci falsifikovani, predviđena je i mogućnost zatvorske kazne.
Šta će se promeniti u praksi?
Stručnjaci smatraju da će novi zakon olakšati rad državnim organima, bankama i institucijama koje koriste podatke o vlasničkoj strukturi, ali i da će doprineti većem poverenju u privredu. Transparentnost bi, kako navode, trebalo da smanji prostor za manipulacije i da jasnije pokaže ko stoji iza domaćih firmi i organizacija.
