Proizvođači plastičnih kesa u Srbiji očekuju da će Ministarstvo zaštite životne sredine uskoro usvojiti novi pravilnik o plastičnim kesama, koji vide kao održivo i predvidivo rešenje, jer, kako kažu, česta promena pravilnika i zakona iz te oblasti utiče loše na njihovo poslovanje.

To je rečeno na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda, gde su proizvođači zatražili da se donese odluka o upravljanju kesama na nacionalnom nivou kroz Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer, kako navode, lokalne samouprave donose različite odluke, te zbog toga proizvođači često ne znaju kako da usklade svoje poslovanje.
Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS Dragan Stevanović kažao je da proizvođači kupuju i mašine za izradu kesa na lizing i da uzimaju kredite na pet i više godina, te da im stoga česte promene ne odgovaraju.

– Izrada plastičnih kesa u Srbiji nije dobro regulisana. Postoji jedan pravilnik o upotrebi okso aditivnih kesa koji je donet pre 10 godina, ali njime nije obuhvaćeno korišćenje kesa od ostalog materijala. Zato je na inicijativu proizvođača plastičnih kesa donet predlog nacrta pravilnika o tehničkim zahtevima koje mora da ispuni kesa da bi se našla na našem tržištu – rekao je Stevanović.

Prema tom pravilniku, objasnio je, definisana je kategorizacija kesa po debljini, te u okviru te podele postoje kese do 15 mikrona debljine (veoma lagane), zatim kese od 15 do 50 mikrona (lake), koje su u Srbiji počele da se naplaćuju od 2018. godine, i preko 50 mirkona (za više upotreba).
Što se tiče materijala, kako je naveo, predviđeno je da se na tržištu Srbije prave kese od svih vrsta materijala, a to su keše od polietilena, biopolimera i okso aditivne.

– Mi ne favorizujemo nijednu vrstu materijala. Doneli smo predlog tehničkih propisa koje treba da zadovolje te kese na tržištu, a na donosiocima odluka je da odrede koje će to biti kese – rekao je Stevanović.
Upitan da li su kese od sve tri vrste materijala biorazgradive, Stevanović je rekao da jesu, međutim, razlika je u tome što se neke sporije, a neke brže razgrađuju.

Objasnio je da se polietilenske kese najsporije razgrađuju, ali da su one dobre jer mogu da se sakupljaju i recikliraju više puta, Za okso aditivne kese, dodao je, u Evropskoj komisiji vodi se polemika o tome da li su dobre, dok kese od bipolimera imaju veliku budućnost u odlaganju organskog otpada koji bi odlazio u kompostane.

Prema Stevanovićevim rečima, trenutno u Evropi postoje dve fabrike koje proizvode takve kese, u Italiji i Nemačkoj, dok proizvođači u Srbiji smatraju da još nije momenat da se te kese uvode kod nas, jer mi nemamo kompostane.

– U Strategiji za upravljanje otpadom postoji plan za izgradnju 26 centara sa kompostanama i GIZ je počeo izgradnju dve – rekao je Stevanović dodajući da zbog toga te kese kod nas imaju veliku budućnost naročito zbog činjenice da je na našim deponijama više od 60% organski otpad.

Proizvođač plastičnih kesa Viktor Grujić mišljenja je da ne treba ograničavati upotrebu kesa do 15 mikrona i one za višekratnu upotrebu, kao što to nije uradila ni EU, dodajući da bi sva ograničenja trebalo da se odnose na kese od 15 do 50 mikrona.

– Treba ograničiti upotrebu kesu od 15 do 50 mikrona ili obavezom naplatom ili nekim zabranama, a da ove druge dve vrste kesa ne treba ograničavati, kao što ih niko u svetu i ne ograničava – rekao je Grujić.
U Srbiji je za kese od 15 do 50 mikrona uvedena naplata od 2018. godine, dok je Grad Beograd zabranio upotrebu tih kesa.

Grujić kaže da su je upotreba tih kesa u Srbiji već ispod količine koja je propisana u EU, a ta granica je 90 komada po glavi stanovnika, dok će posle 2025. godine biti 40 po glavi stanovnika.

– Takođe, ne treba akcenat stavljati na nekoj vrsti materijala, već treba sve vrste materijala tretirati isto, odnosno, ako već govorimo o smanjenju potrošnje, da se onda odnosi na sve vrste materijala, a ne samo na pojedine – rekao je Grujić.

Proizvođači plastičnih kesa traže i da se, kaže, donese odluka o upravljanju plastičnim kesama na nacionalnom nivou kroz Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer, kako navodi, lokalne samouprave donose različite odluke, te zbog toga proizvođači često ne znaju kako da usklade svoje poslovanje.

Tanjug/ekapija.com