Predah u plaćanju kreditnih obaveza prema bankama završava se 30. septembra, pa oni koji su se odlučili za moratorijum nastavljaju s plaćanjem obaveza.
Za vreme mirovanja u plaćanju obaveza banke nisu naplaćivale dospele rate, ali jesu obračunavale kamatu. Pošto se period otplate produžava za dva meseca, za toliko se obračunava redovna kamata.
Odnosno ravnomerno se raspoređuje na period otplate kredita i drugih proizvoda i ne pripisuje se glavnici duga. U ovom slučaju dužnik dobija novi plan otplate, a mesečna rata će mu biti nešto veća.
Takođe, dužnik može da traži da po prestanku moratorijuma izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom – glavnicu i redovnu kamatu ili da plati samo kamatu iz vremena moratorijuma, a da otplatu rate produži za dva meseca.
Banke su, kako je naloženo u Narodnoj banci Srbije, dužne da svoje klijente informišu o završetku pauze i da ih obaveste o novom planu otplate kredita, a klijent ima sedam dana da se izjasne o ponudi banke.
1 komentar
Zasto je drzava dopustila kamate? Opet se staje na stranu banka, a na stetu gradjana. Isto vazi i za visinu provizije i slicne izmisljotine. A tek naplata provizije za upotrebu NBS IPS koda za placanje je prica za sebe. Umesto da omoguci brzi, lakse i jeftinije placanje, banke su ugrabile priliku i da na to uzmu proviziju. Sramota!
Komentari su zatvoreni.