Kisić Tepavčević: Na jednu osobu s potvrđenim kornavirusom pet do deset onih koji i ne znaju da su zaraženi

Od strane Ozon
0 komentar

Na jednu osobu s potvrđenim koronavirusom, postoji pet do deset onih s virusom koji to ne znaju i zato se propagira široka primena opštih preventivnih mera, što znači da svi treba da se ponašamo kao potencijalni nosioci infekcije, rekla je Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktorke Instituta Batut na današnjoj konferenciji za novinare Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa.

„Najrizičnije su starije i osobe s hroničnim oboljenjima i imunodeficijentim stanjima, ali niko nije zaštićen. Svi koji su u kontaktu sa zaraženim mogu da se inficiraju i niko ne zna kakav će biti tok bolesti“, navela je Kisić Tepavčević, a piše Insajder.

Kao rizično ponašanje ona je navela nekorišćenje opštih preventivnih mera i kontakte s većim brojem ljudi.

„Uzor bi svima trebalo da budu najstariji koji se najodgovorniji ponašaju, ali i najmlađi koji se ponašaju odgovorno i savesno o čemu svedoči podatak da je korona u školama dosad kontrolisana i uglavnom se radi o sporadičnim slučajevima“, kaže Kisić Tepavčević.

Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska Kosa u kojoj je trenutno trećina svih hospitalizovanih, je odgovarajući na pitanje o njihovim kliničkim slikama u julu i sada navela da je u julu bilo više slučajeva bilateralne pneumonije koje su se brzo razvijale i pacijenti su brzo stizali do respiratora, kao i da je na respiratorima bilo značajno više pacijenata.

„Za sada ne znamo kako će biti u budućnosti pošto je pik unazad pet dana, a obično je najkritičniji sedmi ili osmi dan, ali za je sada ohrabrujuće da je manje brzih slučajeva koji slabo reaguju na terapiju“, navela je Zdravković.

Objašnjavajući zašto se ne uvodi mera zabrane kretanja, koja je početkom godine bila uvedena kada je broj zaraženih bio skoro upola manji, Kisić Tepavčević je navela da se tada gledalo u ostatak sveta, koji je bio iznenađen intenzitetom aktivnosti virusa.

„Najviše su nas plašila iskustva Italije i Španije, gde su kapaciteti zdravstvenog sistema bili premali. Najveća noćna mora svakog zdravstvenog radnika je da ne može da ukaže pomoć pacijentu kome je potrebna. Videli smo da je najveći problem bio među najstarijim sugrađanima. Prioritet nam je bio da delujemo preventivno, da sprečimo taj talas, da razvučemo epidemijsku krivu. U tom momentu su to bile takve restrikcije i njima smo uspeli da sačuvamo najstarije sugrađane do danas“, rekla je ona.

Kako je istakla, u međuvremenu nabavljeni su novi respiratori, testovi, urađene su nove laboratorije.

„Praveći paralelu s drugim zaraznim bolestima, očekivalo se mnogo od kolektivnog imuniteta, da kako mi jačamo, virus slabi, ali za sve ove mesece virus nas je nekoliko puta demantovao“, navela je Kisić Tepavčević.

Ona je istakla da se u tom momentu apsolutno pokazalo opravdano uvođenje takvih striktnih mera, a da sada, ukoliko gledamo apsolutne brojeve, to jeste veći broj, ali je manj broj hospitalizovanih i ozbiljnijih slučajeva bolesti.

Navela i da je prerano da se govori o tome da li virus slabi.

„Trenutno je oko 15 odsto hospitalizovanih, a na samom početku taj se broj kretao do 25 odsto. U jednoj fazi pandemije u našoj zemlji, kada je otvoren Sajam, hospitalizovali smo sve zaražene, i asimptomatske slučajeve. Sada se taj koncept promenio i sad smo prešli na samoizolaciju i kućni izolaciju“, rekla je zamenica direktorke Instituta Batut.

Kisić Tepavčević je, govoreći o mogućem dozvoljavanju publike na predstojećim utakmicama, po ugledu na druge zemlje sveta, navela da u narednom periodu postoji samo jedna važna utakmica – borba sa koronavirusom.

„To se može razmatrati, ali u ovom trenutku bilo kakva okupljanja takvog tipa su faktor rizika. Jesmo u jednom trenutku imali derbi sa gledaocima, ali tada su bile na snazi mere, ali se apsolutno nisu poštovane. Ne želimo da dođemo u takvu vrstu rizika“, rekla je ona.

Izvor: Insajder

You may also like