Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica novorođenog Hrista uvela u hram da ga posveti Bogu.
Sretenje Gospodnje obeležava se kao jedan od najznačajnijih pravoslavnih praznika, jer simbolizuje prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama. Tog dana, četrdesetog po rođenju Isusa Hrista, Presveta Bogorodica donela je novorođenog Mesiju u hram, gde ga je u naručje primio pravedni starac Simeon Bogonosac.
Praznik se uvek slavi 40 dana nakon Božića, a u hrišćanskom smislu označava susret Spasitelja sa ljudima, ali i ispunjenje starozavetnog zakona. Sretenje se u crkvenom kalendaru obeležava još od 544. godine, za vreme cara Justinijana, a u srpskom narodu ima posebno mesto i često se slavi kao krsna slava.
Narodna verovanja: susret zime i leta
U narodnoj tradiciji veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto. Prema predanju, ako na ovaj dan osvane sunčano vreme, a medved se, uplašen svoje senke, vrati u zimski san, zima će potrajati još šest nedelja. Suprotno tome, oblačno i tmurno vreme nagoveštava skor dolazak proleća.
Običaji na Sretenje Gospodnje
Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste paljenje sveća, jer se veruje da plamen sveće štiti dom od nesreće, groma i zla, ali i donosi duhovnu snagu i mir.
Posebno zanimljivo verovanje vezano je za mlade devojke, koje bi, prema narodnom običaju, trebalo da obrate pažnju koga će prvo sresti tog jutra – jer se veruje da će im budući mladoženja biti sličan toj osobi po izgledu i naravi.
Sretenje – Gospodnji i Bogorodičin praznik
Sretenje Gospodnje pripada i Gospodnjim i Bogorodičinim praznicima, jer se istovremeno veliča Hristos i čistota Presvete Bogorodice. Prema crkvenom predanju, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo je Devu Mariju u jerusalimski hram na mesto namenjeno devojkama, što je izazvalo negodovanje tadašnjih verskih starešina.
U hramu su se tada pojavile dve važne ličnosti – starac Simeon i proročica Ana, koji su prepoznali Mesiju. Simeon je tom prilikom izgovorio poznate reči:
„Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po reči svojoj…“, koje se i danas čitaju u pravoslavnim bogosluženjima.
Bogosluženja i značaj praznika danas
Na Sretenje Gospodnje, u pravoslavnim hramovima služe se svete liturgije, a vernici u molitvi podsećaju na reči pravednog Simeona kao simbol ispunjenja vere, nade i spasenja. Praznik ima duboko duhovno značenje, ali i snažnu vezu sa narodnom tradicijom koja se vekovima čuva i prenosi.
