Od početka meseca šestomesečni euribor, odnosno kamata koju banke najčešće koriste prilikom odobravanja kredita, porastao je za pola procenta i sada iznosi 2,5 odsto. Ovaj rast direktno utiče na kredite sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji, pa će mnogim građanima već u prvom obračunskom periodu porasti mesečne obaveze.
Otplata stambenih kredita sve više podseća na neizvesno kretanje, jer nakon kratkog perioda stabilizacije ponovo dolazi do rasta kamatnih stopa. Pre samo nekoliko godina, euribor je skočio sa negativnih vrednosti na čak četiri odsto, a nakon privremenog smirivanja na oko dva odsto, situacija se ponovo menja.
Dužnici sa stambenim kreditima sa promenljivom kamatom sada se suočavaju sa rastom ukupne kamate na oko 4,5 odsto, što direktno znači i veće rate.
„Ne treba stvarati paniku, ali građani moraju biti oprezni pri ugovaranju kamatnih stopa. U situacijama rasta kamata, centralna banka je i ranije reagovala kako bi zaštitila korisnike kredita“, kaže Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Narodna banka Srbije, u saradnji sa poslovnim bankama, u više navrata je donosila mere koje su imale za cilj da olakšaju otplatu kredita. Kroz Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kamatne stope na stambene kredite ograničene su na maksimalno pet odsto, kako za kredite sa promenljivom, tako i za one sa fiksnom kamatom.
Prema važećim pravilima, u prelaznom periodu tokom 2026. i 2027. godine, maksimalna kamatna stopa za kredite sa promenljivom kamatom određivaće se kao prosečna ponderisana stopa, uvećana za jednu petinu, dok se kod kredita sa fiksnom kamatom uvećava prosečna stopa na novoodobrene kredite.
U praksi, fiksna marža banaka kreće se oko dva odsto, dok je ukupna kamata pre rasta euribora bila na sličnom nivou. Sa novim povećanjem, ukupna kamatna stopa može dostići oko 4,5 odsto, a u pojedinim slučajevima i do 5,5 odsto.
To znači i konkretno povećanje mesečnih obaveza. Za kredit od 50.000 evra, sa kamatom od 4,5 odsto i rokom otplate od 15 godina, rata se povećava za oko 28 evra, dok za kredit od 100.000 evra mesečna rata raste za oko 58 evra.
Istovremeno, menja se i tržište nekretnina i zaduženost građana. Dok je 2022. godine svega šest odsto kupaca stanova koristilo kredit, taj procenat je prošle godine porastao na 14 odsto, što pokazuje veće oslanjanje na bankarsko finansiranje.
Prosečna zaduženost građana sa stambenim kreditima u Srbiji iznosi oko pet miliona dinara, odnosno približno 43.000 evra, dok ukupna vrednost ovih kredita premašuje sedam milijardi evra.
Rast euribora, promena kamatnih stopa i povećanje mesečnih rata dodatno povećavaju pritisak na kućni budžet, zbog čega stručnjaci savetuju oprez pri novom zaduživanju.
- Danas isplata naknada za nezaposlene: Evo ko dobija novac i kada
- SREMSKA MITROVICA DOMAĆIN DRŽAVNOG TAKMIČENJA IZ ISTORIJE ZA SREDNJOŠKOLCE
- HUMANITARNI „EXATLON“ ZA DECU U KUZMINU: Sav prihod ide za sređivanje školskog igrališta
- BOSNIĆ UPOZORIO: Veštačka inteligencija menja tržište rada, uspešni će biti oni koji se najbrže prilagode
- Objavljene budžetske kvote za upis studenata u Vojvodini: Na UNS više od 5.600 mesta
