„Nismo koristili veštačku inteligenciju. Bilo nas je stid da idemo lakšim putem, jer su ljudi o kojima smo pisali koračali samo težim stazama.“
Dok većina školskih radova danas nastaje uz nekoliko klikova na internetu, grupa učenika Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Sremske Mitrovice, uz podršku svoje nastavnice, arhivista, istoričara i muzejskih stručnjaka, krenula je mnogo zahtevnijim putem – putem istraživanja, razgovora, arhivske građe i porodičnih svedočanstava.
Rezultat tog rada je istraživanje „Zaboravljeni sremski dobrovoljci Velikog rata“, koje je otkrilo čitav niz gotovo zaboravljenih životnih priča ljudi iz Srema koji su učestvovali u Balkanskim ratovima, Velikom ratu, Albanskoj golgoti, borbama na Kajmakčalanu i proboju Solunskog fronta.
Tokom dva meseca rada učenici nisu ostali samo u školskim klupama. Obilazili su grobove dobrovoljaca, razgovarali sa njihovim potomcima, pronalazili fotografije i odlikovanja, istraživali arhivsku građu i stručnu literaturu, te uz pomoć istoričara i drugih stručnjaka rekonstruisali sudbine ljudi čija su imena danas gotovo nepoznata široj javnosti.
Među njima su priče o Slavku Teodosiću iz Ležimira, nosiocu Karađorđeve zvezde koji je preživeo Veliki rat da bi tragično stradao 1942. godine, zatim o Nikoli i Panti Đakoviću, koji su sačuvali dobrovoljačku zastavu i zbog toga platili najvišu cenu, kao i o Stevanu Lađevcu, koji je pobegao iz austrougarske vojske kako bi stupio u redove srpske vojske.
Posebno mesto u istraživanju zauzima i priča o Milanu Gačiću, jednom od najodlikovanijih srpskih ratnika svog vremena, čija su svedočenja o borbama na Kajmakčalanu ostavila snažan utisak na mlade istraživače.
Za učenike je posebno značajno otkriće bio podatak da se u Staroj Pazovi nalazi jedinstven spomenik dobrovoljcima Velikog rata u Sremu, podignut zajedničkim trudom Srba i Slovaka, a donet upravo sa Kajmakčalana.
Najveća vrednost ovog rada, međutim, ne nalazi se samo u istorijskim podacima. Ona se ogleda u činjenici da su učenici odlučili da sami tragaju za istinom o junacima svog kraja i svojim precima. U zaključku rada zapisali su da nisu koristili veštačku inteligenciju jer su smatrali da priče o ljudima koji su prolazili najteže životne puteve zaslužuju da i oni sami ulože trud u njihovo istraživanje.
Upravo to je i jedan od osnovnih ciljeva konkursa „Moj junak sa Solunskog fronta“, koji se organizuje povodom 110 godina od Bitke na Kajmakčalanu – da podstakne mlade da istražuju porodičnu i zavičajnu istoriju, razgovaraju sa starijima, posećuju arhive, muzeje i spomen-obeležja, te tako postanu čuvari sećanja na generacije koje su stvarale slobodu u kojoj danas živimo.
Ovaj rad pokazuje koliko daleko učenici mogu stići kada imaju posvećenog mentora i podršku zajednice. Zahvaljujući saradnji škole, nastavnice, arhiva, muzeja, istoričara i porodica potomaka, zaboravljeni sremski dobrovoljci ponovo su dobili mesto u kolektivnom sećanju.
Verujemo da priča o ovim učenicima, njihovoj nastavnici i svima koji su učestvovali u nastanku istraživanja zaslužuje pažnju šire javnosti. Ona pokazuje da istorija nije samo zbir datuma i lekcija, već živa priča koju nove generacije mogu da otkrivaju, razumeju i prenose dalje.
Zato se nadamo da će ovaj rad biti povod za nove razgovore, gostovanja, izložbe i susrete kroz koje će priče sremskih dobrovoljaca dobiti pažnju kakvu zaslužuju.
Kao organizatori, čestitamo učenicima, njihovoj nastavnici i svim saradnicima na izuzetnom radu i nadamo se da će dobiti zasluženu pažnju javnosti, kao i podršku da predstava koju su pripremili jednog dana bude izvedena i podno Kajmakčalana.
Inicijatori akcije su uredništvo sajta i Društvo grčko-srpskog prijateljstva „Kajmakčalan“ iz Edese (Grčka).
Biljana Marčeta
www.kajmakcalan.rs
