Sremska Mitrovica – Malo je ljudi u Sremu čije ime izaziva toliko poštovanja kao ime Save Grujičića iz Martinaca. Rođen pre skoro osam decenija, Sava Grujičić je danas čovek čiji život najbolje opisuje jedna reč — neumornost. On je sportista, trener, sudija, majstor, pedagog, hroničar, rezervni oficir, autor, i čovek koji je generacijama pokazivao šta znači radna etika i briga o drugima.
Kuća koja priča — sve što vidiš, Sava je napravio
Ko god kroči u njegovo dvorište, kroči u malu galeriju zanatskog umeća. Sava pokazuje predmete koje je sam izradio i uz osmeh kaže:
„Krpež kuću drži.“
Sve je naučio od svojih starih, a ono što nije znao — naučio je. Zato često ponovi i svoju drugu životnu devizu:
„Najskuplje je neznanje.“
Čovek koji nikada ne kasni i nikada ne staje
U svojih više od 50 sportskih godina, nikada nije zakasnio na trening. Generacije učenika pamte ga kao strogog, ali pravednog profesora — nekoga ko će oprostiti grešku, ali ne i nepoštovanje vremena.
Dok mladi beže od pešačenja, Sava i danas — u svim vremenskim uslovima — vozi bicikl. Ne jedan. Ne dva.
Već kolekciju od 18 bicikala.
Svaki ima svoju namenu, svaku sezonu i svaki održava sam. Popravlja ih, sređuje i pozajmljuje komšijama.
Na bicikl se popeo još kao dečak, na svoj prvi „muški bicikl sa štanglom“, i vozio ga savijen ispod rama, drndajući seoskim putevima dok su njegovi vršnjaci putovali autobusima i šinobusima.
Pedagog koji ostavlja trag
Sava je veći deo života proveo kao profesor narodne odbrane i vaspitač u Domu učenika. Njegovi sinovi, Borislav i Dragan, danas su obojica profesori fizičkog vaspitanja, nastavljajući put koji im je u temelje ugradio njihov otac.
Kada je odlazio u penziju, mitrovački prosvetari su mu poklonili — naravno — bicikl.
Sudija od pola veka – miting koji je stao zbog Save
Sudio je atletiku, plivanje, streljaštvo.
Učestvovao u radu brojnih sportskih klubova i udruženja, ostavljajući neizbrisiv trag u mitrovačkom sportu.
Na međunarodnom atletskom mitingu „Partizana“ u februaru ove godine, takmičenje je bilo prekinuto da bi mu se uručila zahvalnica za više od 50 godina rada kao licencirani atletski sudija. Njegov sudijski staž počeo je još 1971. godine.
Najveći čuvar martinačke fudbalske istorije
Ako postoji čovek koji zna sve o FK Borac 1925 Martinci, to je Sava.
Za stogodišnjicu kluba, zajedno sa Miomirom Fićom Filipovićem, objavio je knjigu „Sto godina fudbala u Martincima“ — monografiju koja je postala temeljna hronika lokalnog fudbala.
Njegova privatna arhiva obuhvata hiljade fotografija, dokumenata, rezultata i izveštaja.
Za jubilej je izradio i devet velikih panoa istorije svih selekcija kluba — ručno, strpljivo, posvećeno.
Kada je kao dečak prvi put obuo kopačke koje mu je obućar pravio po meri, nije mogao ni da nasluti da će martinački fudbal pratiti — i stvarati — više od šest decenija.
Čovek od zanata, znanja i pomoći
Sava je čovek koji zna sve da uradi: seći meso, brusiti, variti, popravljati, šiti, praviti kobasice.
Sve iz ljubavi, bez pompe i uvek spreman da pomogne.
Aktivan je u mnogim udruženjima, među njima i u Organizaciji rezervnih vojnih starešina.
U novinarstvu je prisutan godinama kroz tekstove i izveštaje, a zvanično je član Udruženja novinara Srbije (UNS).
„Sremski Supermen“ – čovek o kom se pišu pesme
Njegov prijatelj, čika Rada Šumarski, posvetio mu je pesmu od pedesetak strofa i nazvao ga „Sremskim Supermenom“.
Čika Rada i danas živi i piše u srcima svojih Martinačana — baš kao što Sava živi u svakom detalju koji dotakne.
Čovek koji drži Martince u srcu, a Mitrovicu na dlanu
Iako već dugo živi u gradu, svoje Martince nikada nije zaboravio.
Sa suprugom Svetlanom podigao je porodicu, dočekao unuke i, kako voli da kaže, uvek ima još nešto da nauči.
Ako ga pitate u čemu je tajna dugovečnosti, odgovoriće jednostavno:
„Radi. Uči. Kreći se. I nikad ne odustaj od dobrog.“
