Vinski putevi Fruške gore

Od strane Ozon
0 komentar

SREMSKA MITROVICA. Mnogima je poznato da se planska sadnju čokota na Fruškoj gori smešta u vreme vladavine cara Proba (Marcus Aurelius Probus), koji je dozvolio da se i u rimskim provincijama podižu vinogradi. Nestanak Rimljana sa istorijske pozornice nije ugrozilo vinograde na Fruškoj gori. Oni su poput feniks cveta (Ramonda nathaliae), tokom vekova koji su usledili, nadživeli carevine, monarhije i države, preživeli  ratove, seobe i krizu izavanu filokserom.

Istorija pravljenja vina u Srbiji duga je preko dva milenijuma. Vina koja su pravila ovdašnja plemena poboljšana su ukrštanjem sa boljim, sredozemnim sortama vinove loze koje su doneli Rimljani početkom nove ere. Car Prob (276 -282), rođen u Sirmijumu (današnja Sremska Mitrovica) ukinuo je monopol italijanskih vinara i zasadio prve vinograde od plemenitih sorti loze na padinama Fruške Gore. Interesantno je to, da su se njegove trupe, izmedju ostalog pobunile i zbog teškog rada na raščišćavanju zemljišta za nove vinograde.

Sa dolaskom varvara koji su uglavnom pili medovinu i opšte nesigurnosti u carstvu, komplikovan i težak posao pravljenja vina je na neko vreme napušten na čitavoj teritoriji unutrašnjosti Balkana.

Kulturu vinove loze, ponovo će širiti Vizantinci uporedo sa povratkom svoje vlasti na Poluostrvu, mada najveći deo Srbije, sa izuzetkom primorskih krajeva, bio je siromašan vinogradima do XII veka.

Svetli dani za uzgoj vinove loze došli su sa dinastijom Nemanjića. Predanja nam govore, da je Sveti Sava naučio narod kako da gaji vinovu lozu. Veliki broj manastira i crkava zahtevao je veliku količinu vina za pričest, stoga se počelo sa sađenjem vinograda na teritoriji cele zemlje. Oblast Metohije se odmah izdvojila, gde su svi veliki manastiri imali sela od kojih su se većina bavila isključivo vinogradarstvom. Za vrlo kratko vreme su vino pili svi društveni slojevi, a proizvodili su ga na kraljevskim plantažama, kao i uskromnim seoskim podrumima. Ceo proses proizvodnje i prodaje regulisan je Zakonom. Sa dolaskom turske imperije i premeštanje centra države na sever, nova vinogradarska područja iznikla su u dolini Morave i pribrežju Dunava. Oblasti oko prestonih gradova kneza Lazara (Kruševac) idespota Đurđa (Smederevo) svoju vinarsku tradiciju nasledili su iz tog vremena.

Bertradon de la Brokijer, vitez iz vinom poznate Burgundije koji je u XV veku putovao ka Carigradu, bio impresioniran vinogradima u Srbiji.

Kako islam kao religija, zabranjuje konzumiranje vina, turska osvajanja su umanjila proizvodnju vina. Ipak, mnogi vinski regioni poput Sremskih Karlovaca i obližnji srpski manastiri po Fruškoj Gori su nastavili da žive od proizvodnje vina.

Habzburška vladavina je oživela zanimanje za vino. Vina Sremskih Karlovaca, aromatični bermet pre svega, omogućio je sprovođenje srpskih privilegija na bečkom dvoru. Tako su preko Beča vina sa Fruške Gore postala cenjena u celoj Evropi pa su već u XVIII izvožena u sve važnije gradove. Vešti vinogradari sa reke Mozel u Vršac usavršili su tamnošnju vinsku proizvodnju i postigli izvanredne rezultate u XIX veku. Peskovito zemljište na severu Vojvodine, oko Subotice i Čoke, bilo je deo velikih plemićkih poseda na kojem su zasadjene plantaže iz kojih su ponikli neki od vinskih bisera.

U ponovo slobodnoj Srbiji razvoj vinogradarstva bio je pod pokroviteljstvom vladara. Posebno je po tome upamćen kralj Petar I Karađorđević koji je početkom XX veka oko svoje zadužbine na Oplencu podigao 50 hektara pod zasadima vinove loze. Danas je revitalizvano 16 hektara i još uvek se proizvode vrhunska vina.

Tradicija vinarstva i vinogradarstva generacijama se kao nenametljiva istina sa dedova i očeva prenosila na unuke potonje uspešne vinare. U selima vinskog Srema nekada je svaka kuća imala vinograd pa se sa susedima iz donjeg Srema razmenjivala saćurica, grožđa za saćuricu žita. Tada se i bogatstvo fruškogorske porodice merilo buradima vina, a vinogradarski posao se među svim seoskim poslovima najviše cenio.

Vinogradarstvo u Sremu je jedno od najstarijih u Evropi. Čokot je izdanak blagorodne zemlje na bregovima Fruške Gore već 1700 godina, kada je prvu lozu na njima zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno. Postepeno se obnavlja i pun procvat dostiže u vreme Austro-Ugarske vladavine. Čokot je bio i ostao stožer života mnogih karlovačkih naraštaja, a karlovačko vino je blistalo širom Evrope, uvek gospodstveno i otmeno, meću najboljima. Tokom nekoliko vekova Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina. Fruškogorska vina izvožena su još u XV veku u Češku i Poljsku.

Književnik i član Bečke akademije nauka Zaharije Orfelin je 1783. godine u Beču štampao „ Iskusni podrumar“, a Prokopije Bolić, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj Gori, štampao je u Budimu 1816 prvi vinogradarski priručnik pod nazivom „ Sovršen vinodelac“. Ovo su najstariji radovi na našem jeziku u Vojvodini o vinogradarstvu i vinarstvu.

Autentično vino ovog kraja je bermet, koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima Bermet se nalazio i na vinskoj karti „Titanika“. To je posebno likersko vino, koje liči na italijanski vermut, ali se proizvodi na drugi način, maceracijom više od 20 različitih trava i začina.

U ovom području vinogradarska zemljišta se nalaze na kosim terenima, platoima i obroncima Fruške Gore, a na njih blagotvoran uticaj ima reka Dunav. Tipovi zemljišta su pararedzina, černozem i gajnjača. Ovim zemljištima najčešća podloga je les.

Klima je kontinentalana i u tim uslovima vegetacija vinove loze traje sedam meseci, a zimsko mirovanje pet.

Na Fruškoj Gori od autohotnih sorti se gaji vranac, od starih portugizer, od koga su u prošlosti pravljena vina ausbruh i bermet, a od domaćih ukrštenih sorti Župljanka (prokupac i crni burgundac), neoplanta (smederevka i crveni traminac), sila (kevedinka i šardone), liza (sivi burgundac i kunleanj) i petra (crni burgundac i kubarat). Preporučene sorte vinove loze u ovom području su italijanski i rajnski rizling, traminac, sovinjon, neoplanta, sirmijum i Župljanka, a najpoznatija su i istoimena vina.

Zbog geografskog položaja, blizine Dunava, mikroklime i refleksije sunca s površine Dunava, ovde grožđe ranije sazreva i ima jedan do dva procenata šećera više u poređenju sa drugim vinogradarskim regionima Vojvodine. Strujanje vazduha s vode tokom zime povoljno utiče na lozu, čokoti se ne smrzavaju, a leti refleksija svetlosti s reke stvara izvanrednu mikroklimu koja povećava šećer grožđu.

Fruška Gora je područje italijanskog rizlinga, po nekima i njegova pradomovina. Pod tom lozom je više od polovine vinograda na ovoj prelepoj planini. Najpoznatija vina ovog kraja su fruškogorski rizling, italijanski rizling, rajnski rizling, župljanka, traminac, buvije, frankovka, plemenka, silvanac zeleni, portugizec, specifični aromatizovani bermet.

Fruška Gora je poznata i po svojim vinima koja svakako možete probati u jednom od preko 60 podruma privatnih proizvođača vina. Bermet i ausbruh su slatka, veoma jaka i aromatična vina. Neoplanta, autentično aromatizovano vino ovog kraja se može naći u podrumu u Čereviću, a u obližnjim selima Neštin, Banoštor, Erdevik i Irig vas čeka još interesantnih vinskih podruma i vinarija.

Sve fruškogorske vinarije slede dug i naporan put koji vodi do čaše pune božanskog pića, a započinje u vinogradima, odabirom sortimenta grožđa i negom vinove loze. Savremeni sortiment za proizvodnju belih fruškogorskih vina čine: talijanski rizling (grašac beli), rajnski rizling, šardone, sovinjon beli, traminac, muskat krokan, muskat otonel zatim neoplanta, sirmium, župljanka, sila, nova dinka, petra, zlata, lela, liza, mila, lasta, bačka, panonija, rani rizling i dr, a za crvena vina: merlo, frankovka, portugizer, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino crveni, širaz, marselan, prokupac, tamjanika, vranac, probus i dr.

Možda Vam se svidi i